Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

одговарајући начин примјењују правила по којима ce просуђују односи након престанка права плодоуживања, ако није што посебно одређено (члан 295. став 2. ЗВ). При томе je власник земљишта, додуше, дужан платити накнаду за зграду колико je његова некретнина врједнија с том зградом него без ње (члан 295. став 3. ЗВ). Али je с тиме стекао право располагања својом некретнином: земљиштем са зградом, право да je отуђи и оптерети зграду, оснивајући право грађења y корист треће особе или да ce уступи y закуп, односно најам по тржишним цијенама, ако не одреди што друго (нпр. y погледу „социјалних станова” које граде опћнне и градови, као и друге особе које не послују по начелима профита тзв. непрофитабилне правне особе).

На тај начин ce успоставља и одржава кружење градске ренте - инкорпорираног капитала y градско земљиште, што омогућава одржавање, модернизацију, обогаћивање и проширивање градске инфраструктуре, градњу социјалнпх станова и сл.

Будући да ce право грађења може хипотекарно заложити, како прије изградње зграде, тако и са зградом која с њиме чини посебну некретнину, оно je привлачно и за пласирање кредита ради изградње зграда и за друге сврхе, јер хипотекарни вјеровник има сигуран залог и након престанка права грађења. По престанку права грађења, наиме, заложно право „терети накнаду коју je власник дужан особи чије je право грађења престало” (члан 296. став 2. ЗВ-а), a то je накнада за зграду која износи онолнко „колико je његова некретнина y промету врједнија с том зградом него без ње” (члан 295. став 3. ЗВ-а). Уговором о кредиту - хипотеци на праву грађења може ce уговорити обвеза хипотекарног дужника, носитеља права грађења да осигура зграду односно зграду y изградњи, од одређених ризика, пожара, поплава и др., па he заложно право с права грађења и зграде као његовог саставног дијела y случају пропасти зграде због осигураног ризика теретити накнаду коју осигураватељ дугује носитељу права грађења по уговору о осигурању.

4.2.3. ПРАВНА ФУНКЦИЈА ПРАВА ГРАЂЕЊА

Право грађења правно одваја зграду од земљишта (члан 280. став 1. ЗВ); поништавајући привлачну снагу права власништва на земљишту, оно преузима улогу земљишта јер je зграда његова припадност ~као да je оно земљиште” (члан 280. став 3). Оснивајући право грађења, дакле, не укида ce начело superfi-

157

П. Спмонети, Право грађен.а (стр. 131-170)