Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
des solo cedit, већ ce само замјењује објект који привлачи зграду. На мјесто природног земљишта долази право грађења, као друго земљиште, односно друга некретнина ако je зграда већ изграђена (члан 280. став 2).
Право грађења оснива ce било ради правног одвајања постојеће трајне зграде од земљишта, било ради изградње такве зграде која би без права грађења била саставни дио земљишта, јер ће y оба случаја носитељ права грађења бити власник зграде, док то право постоји.
Будући да ce право грађења може основати на површини или испод површине земљишта (члан 280. став 1), постоји могућност да једна особа има право грађења на површини земљишта, a друга нспод површине и да je трећа особа власник земљишта. Прва особа he бити власник зграде на површини земљишта, друга зграде испод површнне земљишта, a трећа постаје власником тих зграда када престане право грађења - по начелу superficies solo cedit.
4.3. ПРИРОДА ПРАВА ГРАЂЕЊА
Право грађења има двоструку правну природу: оно je ограничено стварно право на нечијем земљишту, a истовремено самостална некретнина y правном погледу. По томе ce право грађења одваја од осталих стварних права и приблпжава праву власништва на некретнини на којој нема права грађења. Овласти носитеља права грађења гледе уживања земљншта око зграде битно ce разликују од права на изградњу и одржавање зграде на нечијем земљишту; и једне и друге овласти су таксфер бптно различнте од права власништва зграде које припада носитељу права грађења као битни саставни дио тога права.
4. 3.1. ОГРАНИЧЕНО СТВАРНО ПРАВО НА НЕЧИЈЕМ ЗЕМЉИШТУ
Право грађења je ограничено стварно право на нечијем земљишту не само зато што га тако дефинира закон (члан 280. став 1. ЗВ); оно je то и по своме бићу.
Право грађења има сва битна својства стварног права; власт на ствари, непосредност, апсолутност и слијеђење; 67 његов
67 О начелима стварноправног уређења, N. Gavella, I. Gliha, Uvoil и st\’amo pravo. изд. Праини факултст y Загрсбу, 1991, стр. 39-47.
158
П. Симонети, Право грађења (стр. 131-170)