Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

објект je одређена некретнина, стјече ce и губи на исти начин као и остала стварна права на некретнинама, али постоје и специфични разлози његова престанка. 68

Право грађења je непосредно јер je његов објект одређена ствар (некретнина, односно земљиште), a не чинпдба (престација) дужника, па управо због тога дјелује према свима (contra отnes); оснива ce и преноси уписом y земљишну књигу (члан 288, 289. став 2. и 290. став 1. ЗВ), односно полагањем нарочите овјеровљене исправе код суда ако некретнина која je њиме оптерећена није уписана y земљишну књигу (члан 263. став 3. на који упућује члан 285. став 5, 289. став 2. и 290. ЗВ); a стјече ce и по правилима о заштити повјерења y земљишне књиге (члан 122124. на које упућују члан 285. став 5, 289. став 2 и 280. ЗВ). За преинаку садржаја права грађења вриједе иста правила као и за његово оснивање н пријенос (члан 282. ЗВ). Као што ce оснива уписом y земљншну књигу, право грађења престаје тек брисањем из земљишне књиге на темељу једног од законом прописаних разлога (члан 292. став 2. ЗВ). Дакле, право грађења не престаје ни када ce правомоћном судском одлуком утврди законски разлог престанка, већ je та одлука основа за његово брисање из земљишне књиге, a брисање производи учинак престанка.

4.3.2. ПРАВО ГРАЂЕЊА КАО ДРУГА НЕКРЕТНИНА

Право грађења je y правном погледу изједначено с некретнином, па je зграда његова припадност „као да je оно земљиште” (члан 280. ст. 2. и 3. ЗВ). Дакле, право грађења и зграда на њему изграђена или њиме одвојена постојећа зграда од земљишта чине један правни монолит. Штовише, тај правни монолит чвршћи je од правног јединства земљишта и зграде, јер док ce зграда може правно одвојити од земљишта стварним правом (члан 9. став 4. ЗВ), тј. правом грађења (члан 280. став 1. ЗВ), правно раздвајање права грађења и зграде која je његова припадност je немогуће, јер je „свака томе супротна одредба ништава’" (члан 281. став 1). Зграда коју право грађења одваја од

О обиљежјима стварних права, С. Крнета, Стварно праоо, y Енциклопсдији имовинског права и права удруженог рада, том 111, НИУ Службени лист СФРЈ, Београд, 1978, стр. 183-186; A. Belfiore, Interprelazione е dommatica nella teoria dei diritti reali, Giuffré, Milano, 1979 - II diritlo reale come concetto scientifico; diritti reali e processo economico: formazione storica del principi odi tipicità dei diritti reali, стр. 155-609.

159

П. Симонети, Право грађења (сгр. 131-170)