Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

стријски Закон и њемачка Уредба y првобитном тексту не познају ни такву могућност јер y вријеме када су донесени ни y Аустрији ни y Њемачкој није још постојала правна установа права власништва на посебни дио некретнине (етажно власништво).

4.4.2. СТЈЕЦАЊЕ ПРАВ A ГРАЂЕЊА ДОСЈЕЛОШЋУ

Њемачка Уредба искључује примјену установе опће досјелостп за стјецање насљедног права грађења, али не искључује тзв. табуларну досјелост: стјецање права грађења погрешном укњнжбом по протеку рока од 30 године из § 902. БГБ-а.

Закон о власништву не искључује могућност стједања права грађења досјелошћу, као што га искључује њемачка Уредба, нити изричито прописује такву основу стјецања права грађења као што га прописује за стварну служност (члан 229. ЗВ), која je најближа праву грађења као огранпченом стварном праву на нечијој ствари (члан 187. ЗВ).

Талијанско право, такођер, не искључује стјецање суперфнцијарног права (талијанско право грађења) досјелошћу, ннти прсдвиђа могућност његова стјецања по том основу, па ce талијански правницп препнру око могућности и претпоставкп стјецања суперфицијарног права досјелошћу, a то пнтање ce рјешавало и y судској пракси. 72

На питање да ли je могуће стећн право грађења досјелошћу, по нашем праву, може ce одговорити интерпретацнјом закона. To значи да ће мериторан одговор дати судска пракса.

Држимо да ce при разматрању пнтања могућности стјецања права грађења досјелошћу са становпшта нашег права морају разликовати двије хнпотезе: када нема зграде на праву грађења и када je постојећа зграда припадност права грађења као да je оно земљиште (члан 280. став 3. ЗВ). У првом случају, нанме, посједовати право грађења значило би остваривати његов садржај, a то значи градити на туђем земљпшту без правне основе, због чега настају правне посљедице уређене одредбама нз чл. 152-154. ЗВ. Осим y случају да je градитељ градио на

72 Ширс: П, Симонети, Право Грађења, стр. 73-75; L. Salis, La superficie, „Unione tipografica Torinese”, Torino, 1958, стр. 79—84; G. Pugliese, Della superficie in Commentant} del Codice civile, libre terzo, quanta ed., Zanichelli, Bologna - Soc, ed. dd’Foro italiano, Roma, 1976, erp. 588—593; M. Zaccagnini, L'enfüeusi La supe/ficie - Gli oneri reali Gli usi civici. Piacenza, 1970, стр. 200—206; A. Barca, C. Marvisi, La superficie, erp. 430-438, Giuffré, Milano, 2004.

162

П. Симонети, Право грађења (стр. 131-170)