Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

туђем земљишту на темељу уговора о стјецању права грађења, па није био посједник земљишта, него само права грађења y увјерењу да му то право припада (поштени градитељ), a власник земљишта лојалан уговору, није ce противио грађењу. У том случају право грађења би ce евентуално стекло грађењем на туђем земљишту, a не досјелошћу (одговарајућа примјена одредбе из чланка 153. ЗВ). С друге стране, посједник права грађења са зградом на темељу ништавог уговора о његову стјецању могао бн евентуално протеком рока од двадесет, односно четрдесет годжна, стећи право грађења с правом власништва на зграду која je припадност тога права (одговарајућа примјена члан 159. ст. 3. п 4. ЗВ), односно десет илп двадесет година ако ce посјед права грађења заснива на правно ваљаној основи о стјецању права грађења (члан 159. став 2. и 4. ЗВ-а). У оба случаја право грађења трајало би док постоји зграда. У првом случају због тога што je стечено изградњом односне зграде, a y другоме зато што je стечено на некретнини која ce састоји од права грађења са зградом.

4.4.3. ПРЕСТАНАК ПРАВА ГРАђЕЊА ОДРЕКНУЋЕМ

Закон о власништву предвиђа могућност престанка права грађења одрекнућем (члан 292. став 1), a на тај престанак примјењују ce правила о престанку права стварног терета (члан 293). Стварни терет престаје ваљаним једностраним одрекнућем његова корисника (члан 274. став 1. ЗВ). Држимо да ce y случају одрекнућа права грађења оптерећеног заложним или другим стварним правом примјењује одредба из члана 274. став 4. ЗВ, према којој ce власник повласне некретнине оптерећене правом плодоуживања и заложним правом не може одрећи стварног терета y корист те некретнине без пристанка овлаштеника тих права. Када би ce допустило једнострано одрекнуће права грађења оптерећеног правима трећих особа, могла би ce евентуално угрозити њихова права. У случају одрекнућа права грађења, наиме, по правилу овлаштеник тога права ce одриче и права на накнаду, па ce заложно право неминовно гаси: нема више објекта, a нема ни његова сурогата - накнаде, као y случају престанка права грађења по другом основу (члан 296. став 2. ЗВ). Служности као и стварни терети који су оптерећивали право грађења након одрекнућа права грађења остају као терет ~природне некретнине” (члан 296. став 3).

163

П. Снмонстн, Право грађења (стр. 131-170)