Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

стана, a омогућава продају с оброчном отплатом цијене и тијеком изградње, па ce то право користи особито ради изградње социјалних станова и малих обитељских зграда. Велики власници грађевинског земљишта (градови и опћине), који по правилу не располажу потребним инвестицијским капиталом, оснивањем права грађења усмјеравају градску ренту y изградњу социјалних станова, комуналну инфраструктуру и сл., a no престанку права грађења стјечу власништво зграде уз одговарајућу накнаду. С друге стране, право грађења повећава конкурентску способност градитеља станова за тржиште јер умањује трошкове изградње размјерно вриједности грађевинске честице. Право грађења има двоструку правну природу: оно je истовремено ограничено стварно право на туђем земљишту и некретнина y правном погледу a зграда која je на њему изграђена или њима одвојена од земљишта његова je припадност. Зграда ce не може одвојити од права грађења a ни право грађења од земљишта, носитељ права грађења на земљишту има овласти плодоуживатеља. Право грађења ce стјече двоструким уписом y земљишну књигу.

Petar Simonetti*

The right of construction in Croatia Summary

The author believes that state-owned construction land should be transferred to the ownership of local councils, under the condition that the councils cannot sell it but thereby acquire the right of construction, as is the case in many European countries that have applied this or similar institutions during the XX century for resolving social and communal needs. Based on this right, the construction lot is acquired (for a small monthly fee) which enables them to obtain a credit with a mortgage. In this way, the prices of the buildings or apartments are reduced and enables the sale thereof by instalments even during construction. Therefore, this right is used particularly for the purpose of cheaply building apartments and small residential houses. As for big construction land owners (towns

* Dr. Petar Simonetti, Full Professor of University, Rijeka, Republic of Croatia.

168

П. Симонсти, Право грађења (стр. 131-170)