Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

171

ПРИЛОЗИ

Стеван Ђорђевић*

Регистровање, објављивање и депоновање међународних уговора

Са Пактом Друштва народа после Првог светског рата, регистровање и објављивање, упоредо са депоновањем уговора, после Другог светског рата, уређени су као формалне установе на општн начин y међународним уговорним односима држава и тиме увршћени y међународни правни поредак, допуњујући и довршавајући га. 1

1. РЕГИСТРОВАЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ УГОВОРА

Установа регистровања уговора уско je везана са намером да ce институализује ~јавна“, тј. „отворена“ дипломатија и пристугш укидању тзв. тајне дипломатије са циљем да ce умањи штета коју међународном правном поретку наносе и производе тајни уговори и споразуми између држава. Посебан подстицај за одговарајуће решење y погледу јавности међународних уговора дат je y Лењиновом Декрету о миру од 1917. y вези са проглашеним начелом објављивања свих тајннх међународних уговора које je закључила царска Русија. To je још више разрађено и добило правну потврду y познатим Вилсоновим тачкама (14 тачака) од 1918. y којима je изражено залагање против тајних уговора н за њихово укидање. Ова два предлога дата су независ-

Др Стеван Ђорђевић, професор Универзитета y Београду.

М. Бартош, Међународно јаоно Право, 111 књига, Београд 1958, стр. 276-299; Ch. Rousseau, Droit international public, tome I, Paris 1970, pp. 126-132; У доктрини ce наводи пример обавезне регистрације по члану 39. Утрехтског уговора - уговор Шпаније и Холандије од 1714 (С, Аврамов-М. Крећа, Међународно јаоно Праоо, Београд 20(11, стр. 483).