Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

но један од другога полазећи од различитих политичких концепција, али су оба била усмерена на укидање тајне дипломатије. 2

а) Пакт Друштва народа од 1919. - Горе поменути ставови нашли су одраз y крајње нееластичној формулацији члана 18. Пакта Друштва народа о обавезној регистрацији међународних уговора, не водећи рачуна о спремности држава да то чине.

Члан 18. Пакта Друштва народа гласио je:

„Сваки међународни уговор или споразум који убудуће закључи једна чланица Друштва народа мора одмах бити регистрован код Секретаријата и он he га објавити што je могуће пре. Ниједан од ових уговора или међународних споразума неће бити пуноважан пре него што буде регистрован“ .

У то време сматрало ce да ова одредба чини револуционарну и важну новину y погледу јавности уговора. Хтело ce да ce омогући контрола јавног мнења y односу на дипломатске преговоре и да ce искључи пракса тајних уговора. Из стилизацје члана 18. Пакта, јасно произилази, да ce ова обавеза не односн за уговоре међународних организација.

Обавезно регистровање уговора постаје нераздвојни и саставнн део уговорног система и важи према свима (ergo, omnes). Овакво искључиво формулпсана одредба проузроковала je многе тешкоће као и велике расправе п противречности y доктринп и пракси, с обзиром на санкције које je производила уколико ce није поступало по њој. Тако формулисана одредба била je прихватљива и спроводљива за уговоре закључене y оквиру Друштва народа, a поштована само и y извесној мери за двостране угово ре закључене између појединих држава. 3 У вези с тим поставља ce питање да ли су нерегистровани уговорн важећи, a њпх je бпло много више од оних који су били регистровани.

Познати италијанскн писац D. Anzilloti дао je шнре (екстензивно) тумачење ове одредбе y том смислу да je нерегистрован,

2 За Лењннов предлог (творца октобарске револуције) не може ce рећи да има правни значај и основу, као што je то случај са предлогом Вудроа Вилсона, иначе професора уставног права, председника САД и творца нове међународне организације, Друштва народа, после Првог светског рата. Прва, од 14 поменутих Вилсонових тачака, била je ова о јавној и отвореној дипломатији мада н она има политичку основу и порекло. 3 Наводи ce податак да je од 1919, до 1941, године регистровано 4,834 уговора, што je, нпак, много мање од стварно закључених уговора y овом периоду (Ch, Rousseau, op. cit., p. 129).

172

С. Ђорђевић, Рсгистровање, објављивање и депоновање... (стр. 171-187)