Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

уговор правно обавезан између страна уговорница, али ce y случају спора стране не могу позивати на такав уговор пред органима Друштва народа. Овакво тумачење. имајући y виду неповољно дејство напред нзнетог члана 18. Пакта Друштва народа, било je касније прихваћено y судској и дипломатској пракси, те je убрзо постало опште међународно обичајно правило. Стални суд међународне правде између два светска рата y својој пракси узимао je и нерегнстроване уговоре као важеће. 4 Дешавало ce да и неки споразуми самог Друштва народа не буду регистровани. 5 Алн, било je покушаја да ce региструју и поједине изјаве државнпка пред Друштвом народа. 6

Ова установа није довела до укидања тајних уговора и тајне дипломатије јер je тога било као и раније, a то je случај и данас. б) Повеља УН од 1945. - Редактори Повеље УН имали су y виду ово негативно искуство y Друштву народа са формулацијом о обавезном регнстровању међународних уговора. И Повеља УН садржи одредбу о регистровању уговора, али je она дата на широј основи, и знатно реалистичније.

Није задржан недовољно јасан a истовремено споран текст из Пакта Друштва народа, већ je ова одредба преузета y оној мери која одговара стварности данашњег света и спремности држава да региструју међународне уговоре. Истовремено, није порекнут значај ове установе, с обзиром на правну сигурност и потребе упознавања свих уговорница (држава и међународних организација) са садржином постојећих уговора, који ce данас закључују широм света.

4 Permanent Court of International Justice, Publications, Ser. B, №ll ; Ser. A, No 2, p. 33. (Саветодавно мишљење o пољској поштанској служби y Данцигу од 1931. и пресуда y случају „Мавроматис" од 1924; Ј. Andrassy, Међународно правосуђе, Загреб 1948, стр. 186, 188,205).

5 Нпр. два modus vivendija, склопљена између Швајцарске и Друштва народа (1921 и 1926). To исто важи и за међународне правне акте Друштва народа о изградњи и коришћењу радиоелектричне станице y Жснсви за потрсбе Друштва народа. - Исти je случај и са размењеним писмима између Сталног суда међународне правде и владе Холандије, као и уговора о мањинама и правном положају Југозападнс Африке (Cour internationale de justice. Recueil 1962, pp. 319, 332).

6 У литератури ce наводи захтев цара Хаиле Селасија да ce региструју његове изјаве y Друштву народа 1936. Захтев je одбијен из разлога што исте нису проистекле из једног уговора. Сличан je негативан случај y вези са одлуком о регистровању уговора interse (уговори између Енглеске и Ирске) - Ch. Rousseau, op. cit, p. 128.

173

С, Ђорђсвић, Регистровање, објавл>ивањс и депоновање... (стр. 171-187)