Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
Већ сада ce може нагласити чињеница да je рецепдија овог новог правосудног законодавства резултирала низом трауматичних последица и инцидената до сада непознатих y нашем али и упоредним правима. 4 У целини посматрано оно што je већ
кално раскрсти са ранијим решењима. У томе ce сасвим успело али на најлошији могући начнн. Методолошки прнступ редактора овог закона био je површан и најчешће екстреман. У жељи да ce афирмшпс једно правно начело потиснута су и угрожена сва остала процесна начела укл,учујући и она вишег ранга. Жел>а за бржим н ефикаснијим остваривањем извршења резултирала je, дакле, жртвовањсм знатно важнијих начела и вредности. Закон je успео y ономе што je y добро организованим правима „немогућа мисија”. Сасвим je сфикасан y неефикасном правном систему. Неке одредбе овог закона, посебно оне о достављању, основано постављају питање да ли ce о важећем извршном поступку може говорити као о правном поступку или ce тим путем створила и изградила фактичка творевина. Тешко je наћи оправдање за идеју по којој ce одређени проблсми везани за установу доставл>ања y нашем праву могу превазићи њеном симулацијом путсм оглашавања на огласној табли суда. Према члану 7. Закона о изврпшом поступку из 2000. године, по правилима о личном достављању досггавља ce само решење по предлогу за нзвршење и решење по приговору на решење о извршењу. Сва остала доставл>ања обављају ce преко огласне табле суда. Законом су сви правни лекови извршног поступка редуковани само на један - приговор (члан 8, чланови 49. до 54. Закона о извршном поступку из 2000. годинс). У Закону о извршном поступку из 2000. године изгубило ce, дакле, уставно право на жалбу. Трећим лицима je одузета могућност истицан.а излучних захтева. До одлагања извршења могло je доћи само по предлогу повериоца (чланови 59. до 62. Закона о извршном поступку из 2000. године). Посебан проблем створила je примсна прелазних и завршних одредаба којима je регулисано питање ступања на снагу овог прописа. Прописано je његово тренутно важење. У питању je метод сасвим непознат y упоредној процесној регулативи али и y нашем ранијем законодавству. Ступањем Закона на снагу безброј предмета ce нашло „ни на небу ни на земљи”. Судови, странке, трећа лнца су ce суочили са готово нерешивим проблемом - како поступати y поступку који je покренуг правним средством које je престало да постоји. Изузимајући идеју о неопходности бржег и ефикаснијег остваривања извршења, y готово свему осталом Закон о извршном поступку из 2000. године може ce сматрати неуспешним законодавним подухватом. Као доказ да je важећи пропис који уређује материју судског изврпгаог поступка оптерећен многим, може ce рећн, системским недостацима најбоље потврђује и чнњеница да ce веома брзо појавио предлог да ce no хитној процедури донесе нови Закон о извршном поступку.
4 Раније je регулисање судског система y Републици Србији била уређена једним прописом -Законом о судовима ( Службенч гласник PC, бр. 46/91, 60/91,18/92) поменуту матсрију сада регулише више закона: Закон о уређењу судова ( Службени гласник PC, бр. 63/01, 42/02, 27/03), Закон о судијама ( Службени Гласник PC, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03), Закон о Високом савету правосуђа {Службени Гласник PC, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 41/03) и Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ( Службени Гласник PC, бр. 63/01, 42/02). У материјалу који je припремила Радна група Друштва судија, стр. 12, већ наглашени су основни проблеми који су пратили судбину наведених правосудних прописа пре свега путем интервенисања y оргинерни текст ових закона које je уследило непосредно по њиховом доношењу. Основни смисао предузетог новелирања изворних редакција билаје тежња за суспсндовањем или ограничењем оних решења која су доприносила дал,ој еманципацији судске власти. To je резултирало потребом за одговарајућим интервенцијама Уставног суда Србије. Посебно значајан проблем прсставл>ала je чињеница, да ни после две године од ступања на снагу ових прописа, није успоставл:.ена она организацнја суског система која je њнма одређсна. У више наврата одлаган je рок за примене нових пропнса о организацији и надлежности судова да би ce на крају 2003. судство нагало y правном вакууму нсзабележеном y аналима домаћег м
190
Р. Кеча, O променама Закона о парничном поступку (стр. 188-204)