Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

111

Потребно je имати y виду да би евентуална промена парничне регулативе, већ сада или y блиској будућности, подразумевала постојање једног изузетно неповољног правног али и друштвеног контекста. Правни систем y којем би ce приступило једном таквом уобличавању заправо не постоји јер je систематски деградиран и доведен y најлошије могуће стање. Стално супротстављање али и упоредно коегзистнрање два сасвим супротстављена принцнпа y успостављању односа према уставном снстему затеченом из претходног периода, руинира сваку идеју правностн. Готово y подједнакој мери, алн различитим поводима, спроводп ce идеја о потпуном днсконтпнуитету и непоштовању (још увек важећпх) уставних и законских регула- тива док ce другим поводима инситнра на њиховом уважавању и заштити. Одлучујуће je питање да ли ce решења нове парничне али и сваке друге нормативе уопште могу успешно уобличити без постојања уставноправне подлоге и y ситуацији потпуне атрофије правног система. Одговор не може бити позитиван. Тешко je замислити успешно профплнсање парничне процедуре, макар приликом формулисања основних начела и одређивања основних структура и установа поступка, a да претходно све то није добило одговарајући уставноправни израз или бар назнаку. Дакле редослед потеза би морао бити крајње једноставан. Прво нови текст устава a затим и евентуално нови пропис којим би ce y целини регулисао парнични (или грађански судски) поступак. Ако ce очекује, или бар не искључује, доношење низа прописа из домена грађанског права y најширем значењу појма уз могућност доношења и посебне кондификације y виду грађанског законнка, тада инструментална природа судског поступка претпоставља да ce приликом његовог конципирања рачуна са решењима материјалног права и сачека до доношења тих прописа. IV

Редактори сваког прописа из домена остваривања правне заштите, без обзира на то да ли ce ради о регулативи која уређује судски систем или ce ради о регулативи која уређује правила процедуре y одређеном домену остваривања правне заштите, морају бити свесни да je, y свакој варијанти, неопходно

193

Р. Ксча, O промснама Закона о парничном поступку (стр. 188-204)