Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

но испуњење предузетих обавеза временом све више слаби. Енормно ce повећава потреба за судским остваривањем правне заштите. Судови ce оптерећују низом y основи сувишних предмета. Најчешће, до парннца не долази због тога што су странке y спору, чињеничном и правном, него искључиво зато што то тужени (дужник) хоће. Исплативије му je да ce парничи него да добровољно испуни обавезу. Наведених ситуација je било и раније али оне снажно ескалирају y периоду хиперинфлације почетком деведесетих година прошлог века. У том периоду свако одлагање испуњења обавезе, па и оно остварено посредством најпримитивнијих процесннх смицалица, богато награђује несавесну странку обесмишљавањем сваког дуга и његовим свођењем на износ багателне вредности. Општа неефикасност остваривања правне заштите y доба инфлаторног окружења резултирала je даље све присутнијим формама самовлашћа. Пракса утеривања постојећих (али и измишљених) дугова je честа. Судска заштита ce y том делу игнорише што даље доприноси деградацији правног система y целини. Наступање постинфлаторног периода није довело до потпуног нестајања наведеннх појава. Судови ce и даље оптерећују низом, y основи непотребних предмета, 10 a насупрот томе присутно je и њихово игнорпсање путем различитих облика недозвољене самопомоћн. Временом je вођење парничног поступка повећавало ризике туженог (дужника). Осуду на испуњење обавезе захтеване тужбом најчешће прати и осуда на плаћање веома високих износа затезних камата које неретко премашују износ главног захтева. Међутим, мада би ce могло очекивати, ово ново стање није принципијелно допринело спонтаном нспуњењу обавеза предупређујући на тај начин потребу за парничењем. У доба хиперпн-

тојање специфичног претпроцссног стања - спора странака о чињеничнпм или правним питањима. Оне ce зато и обраћају суду, као трсћем за исход спора незаинтересованом субјскту, да спор рсши доношењем мериторне одлуке. Ова обележја су y нашем праву снажно угрожена. У неприхватљиво великом броју случајева парннца постаје неминовна пре свсга због држања туженог који не жели или не може да испуни своју обавезу.

111 Као нлустрација наведеног стања може да послужн пракса многих осигуравајућих друштава који join и данас, н највероватније по инерцији из периода хиперинфлације, добровољно испуњење својпх обавеза по основу уговора о осигурању условљавају њнховим износом. Ако проузрокована пггета прелази одређену висину одбијају исплату без обзнра на основаност обавсзе. To редовно резултнра покретањем (непотребне) парнице коју друштво по правилу губн уз сношење високих трошкова парнпчног поступка п плаћање затезних камата. Присутна je и посредна пггета јер ce тиме доприноси да всћ оптерећени судови поступају y низу сасвим сувишних парница.

196

Р. Ксча, O променама Закона о парничном поступку (стр. 188-204)