Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

правних субјеката и грађанства y целини створити пожељан друштвени контекст y којем уговарање арбитражног решавања спора неће бити ограничено само на случајеве y којима je присутан међународни елемент. Потребно je, прво, укинути сва ограничења уговарања повремене, ad hoc арбитраже. Праксу формирања арбитражних институција треба поставити y знатно ширем обиму и ослободитн везивања за одређене, већ постојеће, институције при чему ce арбитража појављује као својеврснп припадак институције уз коју je образована. Самостално формирање сталних арбитражних судова и образовање ових судова при неким другим институцијама као што су правни факултети, универзитети, удружења правника најразноврснијих профила али и при свим другим институцијама може бити снажан подстнцај за афирмацију овог вида решавања спорова и између домаћих субјеката.

У погледу увођења медијације y наш правни систем потребно je имати y виду да постоји низ разлога, описаних приликом излагања проблема који угрожавају афирмацију арбитражног односно избраног судства y нашем праву, који he ce негативно рефлектовати и на овој вид правне заштите. Наведеном треба додати п чињеницу да су извесне форме медијације биле присутне y нашем правном систему али да je покушај те врсте резултирао потпуним неуспехом. 16 С друге стране, мора ce имати y виду, да су државе са изузетно развијеним и уважаваним правним системима све више прихватају идеју о неопходности развијања овог типа правне заштите. Наравно, y питању су државе y којима постоји сасвим другачији однос али и неопходне друштвене претпоставке које омогућују развој и усавршавање

6 Прво je, већ приликом доношења Закона о парничном поступку из 1976. године, било уведено правило, ограничено на споровс мале вредности, о обавсзи суда да, када утврди да je надлежан a тужба допуштена, тужбу достави мировном већу радн закључења поравнања између парннчних странака. Касније јс, новелом Закона о парничном поступку из 1982. године, наведено правило примењено на све спорове y којима странке имају пребивалиште или боравиште на подручју истог суда или су запослени y истој организацији удруженог рада или заједници y којој постоји мировно веће (члан 468). Утврђена je обавеза тужитеља да ce y том случају мора обратити мировном већу ради поравнања па тек по неуспешном окончању овог поступка тужба ce могла поднети надлежном суду, Ако ce тужитељ непосредно обратио надлсжном државном суду, била je утврђена обавеза тог суда да ту тужбу упути мировном већу. Тск y случају да покушај поравнања пред мировним већем није успео y року од три месеца парнични поступак ce настављао заказивањем рочишта за главну расправу. Већ од увођења цитираног решења било je јасно да су y питању „мртве одредбе” које ce заправо нису ни примењивале. Због свега наведеног y наредним променама парничне продедуре уследило je потпуно брисање поменутих одредби.

199

Р. Кеча. O променама Закона о парничном поступку (стр. 188-204)