Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

најразноврснијих типова недржавног судства. Сигурно je да би увођење медијације y наш правни систем могло принципијелно допринети растерећењу државног судства и допринети устројству једног знатно ефикаснијег система али исто тако треба рачунати да he евентуални неуспех овог пројекта резултирати поразним последнцама - повећању правне несигурности и водити даљој деградацији и атрофији поступка остваривања правне заштите.

VII

Изненађује чињеница да ce y материјалу Радне групе Друштва судија Србије о припремању промена Закона о парничном поступку наведени статистички подаци не користе као индикатори о постојању низа ванпроцесних разлога који угрожавају поступак остваривања правне заштите. Ти разлози, ако ce не отклоне, чиниће сваку процедуру, па и ону идеалну ако je уопште остварива, тромом и неефнкасном. Током 2002. године комплетно остваривање правне заштите и целокупна судска власт y нашој држави je почивала на 2274 професионалних судија. 17 Евидентно je да питање броја професионалних судија y свим судовима не може, нити би смело остати забрањена тема. Нема озбиљног разговора о ефикасности одређене властн ако ce наведено питање не сагледа и y светлу чињенице y којој мери та власт располаже потребннм кадровским потенцијалом за своје успешно деловање. Податак о 614 нових предмета по судији општинских судова који, при постојећем стању и даље остварују претежан део првостепене надлежности јасно показује да то није случај. 1Х Ни позицнја судија трговинских судова, са 963 пред-

17 Индикативно јс када ce саопштава број професионалних судија да ce тај број пореди само са оним који je предвпђен систематизацијом судијских места уз указивањс на чин.еницу да je остало непопуњено 145 судијских места. Уопште ce не поставља питање да ли јс тако одређен број судија довољан да би ce судска власг уопште могла успешно бавити пружањем правне заштите тако да она будс законита, правична и ефикасна. Као да je y пптању својеврсна врста „више силе” на коју ce уопште не може утидати. Упорсдо са тим ce саопштава поражавајућа чињеница да годишњи прилив по судији општинског суда износи читавих 614 нових предмета.

Оптерсћеност судија окружних судова са приливом од 228, судија Вишег трговинског суда са 418, a судија Врховног суда Србије са 340 нових предмета мора бити такође предмет посебне анализе и оцене. Окружни, a пособно Врховни суд Србије су често y прилици да доносе одлуке које увелико превазилазе значај конкретног случаја y којем сс пресуђује. Мора ce имати y виду да процес суђења y вишим судским инстанцама всћ по дефиницији подразумева постојаље додатних квалитета. Поступак y тим (вишим) инс-

200

Р. Кеча, O променама Закона о парничном поступку (стр, 188-204)