Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

модерних закона и поред недостатака, које сваки закон, као људска творевина, има.

Нова ситуација на нормативном плану y Републици Србији, настала доношењем Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, створила je услове не само за дуго очекиване процесне реформе, већ и за постепено и дефинитивно укидање хаотичне нормативне ситуације y домену цивилне процедуре уопште.

Извршене уставне промене на нивоу државне заједнице Србија и Црна Гора изазвале су, силом Уставне повеље, непосредне промене y домену парничне процедуре y погледу неких процесних установа. Оне ce испољавају на два начина: нестајањем појединих или садржинским променама других процесних института. Пре свега, нестали су нз процесног система неки процесни субјекти, неки посебни поступци правне заштите и неки правнн лекови. Променама су, исто тако, као рефлекс уставноправннх промена, y одређеној мери захваћени и поједини процесни институти, као што су ординација надлежности, сукоб о надлежности, заступање државне заједнице, пружање правне помоћп између држава-чланица.

Предстојеће законодавне активности на плану усклађивања процесних закона са новим уставним решењнма, као н са будућим уставним решењима после доношења Устава Србије, пружају несумњиву прилику за изградњу и креирање јединственог и хармоничног система цивплне процедуре y оквиру правног система Републике Србије.

Радни материјал Друштва судија Србије. Радни материјал Друштва судија Србије, као струковне невладине организације, који, према ауторима, треба да послужи као основа за ревизију ЗПП, садржи основне правце промена парничне процедуре и предлоге за промену појединнх процесних установа из ракурса носилаца правосудне функције.

Радни материјал има одређене концепцијске и садржинске недостатке и зато je y доброј мери и неконзистентан и противуречан. Поред тога, он има и извесне методолошке недостатке.

Основно питање које ce поставља пре но што ce приступи реформи ЗПП je питање концепта саме процедуре - да ли ће основни задатак парничне процедуре бити да штити само грађанска субјективна права или и објективни правни поредак? Од одговора на то питање зависиће и међусобни однос појединих

208

Г. Станкоиић, Припрсмањс промсна Закоиа о парничном поступку (стр. 205-217)