Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Радни материјал y први план истиче ефикасност поступка под утицајем ситуације која je створена на нормативном плану усвајањем Повеље о људским н мањинским правима и грађанским слободама (2003) п ратификовањем Конвенције о заштити људских права и основних слобода из 1950. године с обзиром на прпнцип о делотворности правне заштите и прокламацију права на суђење y разумном року, као једног од основних процесних људских права. С друге стране, неефнкасност y пружању правне заштите ce истиче н као последица y функционисању правосуђа y праксн која има претежне узроке y организацији правосуђа и кадровској политпци. Претерано инсистнрање на делотворности правне заштите y домену парничне процедуре није пожељно јер она мора да буде и законнта, праведна, правична и ефикасна п сви овн квалитети треба да буду синхронизовано и симултано остваренп да би ce уопште реализовали циљеви правне заштите.

У тексту радног материјала потпуно ce запоставља општа ситуација y друштву и утицај разних ванправних фактора који несумњиво утичу на неефпкасност судова и дуго трајање парничне процедуре. Констатује ce и указује на низ проблема из домена организационог процесног права који ce негативно одражавају на пружање правне заштите. Део радног материјала који приказује стање, проблеме и рад судова илуструје, на посредан начин, патологију друштвених односа која свој корен нема y процесним нормама. Ти проблеми на које ce указује, као што су велики број спорова, нестручност и несавесност судија и несавесно парничење, не могу ce елиминисати само променама y области процедуре. Евентуална промена правила процедуре не може да елиминише све досадашње пропусте законодавне и извршне власти y односу на трећу власт, нити да утиче на постојећу патологију y друштвеним односима. Поједини актуелни правно-политички проблеми могу ce решити на плану организационог процесног права и без промена y домену парничне процедуре. Једна од слабости Радног материјала je y томе што није јасно који je судски систем био подлога приликом креирања појединих процесних решења и што ce уопште не рачуна на могућност промена и реформи y самом организационом процесном праву.

Многе од предложених измена из овог радног материјала y тексту ЗПП нису најуспешније конципиране и могу да имају негативне импликације y погледу квалитета и ефикасности пружања правне заштите. Поједини законодавни захвати који ce y

211

Г. Станковнћ, Припрсмање промена Закона о парничном поступку (стр. 205-217)