Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НАЧЕЛА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

Основна начела парничног поступка нису усклађена. Начела парничног поступка треба да буду заснована на хармоничном приступу, a ЗПП им не придаје једнак значај. Велику пажњу ЗПП посвећује истражном начелу, начелу официјелности и начелу материјалне истине.

Начело објективности које обезбеђује једнак однос суда према странкама, и начело контрадикторности, које обезбеђује једнако право на изјашњење и једнаку могућност расправљања, добро су разрађени y ЗПП, за разлику од начела диспозиције и расправног начела. Наиме, парнични поступак je замишљен тако да њим доминира начело диспозиције. У погледу улагања правнжх лекова против одлука које суд донесе, по правилу нема ограничења - њих je могуће нападати како редовним, тако и ванредним правним лековима.

Систем класичне пороте je дуже y употреби. Други систем ce појавио релативно касно и најпре ce развио y Немачкој.

МОГУЋА РЕШЕЊА ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

Учешће грађана y суђсњу јесте несумњиви демократски принцип али, због извесних слабости које je порота показала, неки сматрају да je треба укинути и суђење препустити само професионалним судијама. Други пак предлажу да ce порота задржи зато што представља велику тековину демократије и омиљену и популарну институцију код народних маса, уз сугестије да ce порота реформише и да ce уклоне недостаци које показује. Уколико ce стане на становиште да je порота y суђењу потребна, следеће питање које ce намеће јесте да ли пороту треба једнако задржати и y кривичним и y грађанским споровима. Далеко je више оних који полазе од тога да порота има оправдање само y кривичним парницама док ce y грађанским показује као сувишна. У прилог овом схватању наводи ce пример Енглеске, y којој ce порота y цивилним стварима ретко примењује, a y САД само када то странке изричито захтевају. Могло би ce закључити je замисливо грађанско правосуђе без икаквог учешћа грађана y доношењу одлука. И за наш правосудни систем ce, упркос томе што je прокламован принцип зборности суђења, може поставити питање његовог стварног значења. Принцип

221

М. Нинковић, Поступак пред првостепеним судом (стр. 218-228)