Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

зборности y области грађанског првосуђа je озбиљно доведен y питање, нарочито после измена ЗПП из 1990. године. Странкама je данас остављено на вољу хоће ли судити судија појединац или веће, јер ce оне могу споразумети да спорове, који су по закону y надлежности већа, решава судија појединац. Због тога ce мора признати да прокламовани принцип зборности представља правило само y области кривичног правосуђа, a y пракси je изузетак y грађанској правосудној области, укључујући ту и привредне спорове. Оваква фактичка ситуација захтевала би адекватно прилагођавање уставног принципа зборностн суђења, које има значај једног уставног начела о правосуђу. О потпуној елиминацији судија поротника из грађанског правосуђа мора ce заузети правно-политички став.

СТРАНКЕ И ЗАКОНСКИ ЗАСТУПНИЦИ

Страначка, парнична и постулациона способност странке уређена су на уобичајен начин. Могло би ce рећи да извесну особеност представља случај страначке способности групе лица која немају правни субјективитет - члан 77. став 3. ЗПП: „Парнични суд може, изузетно са правним дејством y одређеној парници признати својство странке и оним облицима удруживања који немају страначку способност y смислу одредаба ст. 1. и 2. овог члана, ако ce утврди, да, с обзиром на предмет спора, y суштини испуњавају битне услове за стицање страначке способности, a нарочито ако располажу имовином на којој ce може спровести извршење.”

Одступање од принципа да ce страначка способност подудара са правном није оправдана, јер за то не постоји потреба, тачнпје постојп опасност неоправданог проширења. Ни кад je реч о поступку, правни персоналитет нпје нешто о чему бн суд могао бити овлашћен да одлучује. Одредба овог става je после доношења ЗПП-а од 1956, године прописана новелом под утицајем contra legem праксе ВС Хрватске (одбор за електрпфикацију села, месна секција општинског ловачког удружења). Уколико je тужена група људи, повезана заједничким циљем a нема правни персоналитет, онда je потребно да између себе изаберу једно лице које he овластити да их заступа.

Могућност о којој je реч, поготово je нецелисходна ако ce има y виду искључење жалбе против решења којим ce признаје страначка способност.

222

М, Нинковић, Поступак пред првостепеним судом (стр. 218-228)