Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

slavischen jurudisch-politische Terminologie. Deutsch-kroatische, serbische und slovenische Séparai-Ausgabe, Wien, 1853);

в) савременог законодавства (користимо скраћеницу: савр.; извори: 1) Закон о облигаиионим односпма (скраћено: ЗОО), 2) Закон о основним својинскоправним односима (скраћено: ЗОСПО), 3) Закон о парничном поступку (скраћено: ЗПП), 4) Закон о кривичном поступку (скраћено: ЗКП), 5) Закон о извршном поступку (скраћено: ЗИП), 6) Закон о средствима y својини Републике (скраћено: ЗССС), 7) Закон о наслеђивању (скраћено: ЗНС), 8) Породични закон Републике Србије (скраћено: ПЗС), 9) Породични закон Републике Црне Горе (скраћено: ПЗЦГ), Закон о задужбинама, фондаиијама и фондовима Републике Србије (ЗЗФФС), Закон о играма на срећу Републике Србије (ЗИС). 3

Да би ce недвосмислено идентификовао правни институт о чијем називу расправљамо и тиме била отклоњена свака могућност мешања правних института, уз термнне Општега имовинског законика дајемо и латинске, француске и немачке еквиваленте (користимо скраћенице; лат., франц., нем.). Преузели смо их из следећих извора: 1) Андра Ђорђевић, Преглед правних термина коришћених y Општем пмовинском законику (Београд, 1888 [преузето у: Валтазар Богишић, Изабрана дела u Општа имовински законик за Црну Рору, Београд, 1986, 487500]); 2) Закон о облиГарионим односима с решстром појмова [тринаесто издање, Службенп лист CPJ], Београд, 2002; 3) Лексикон ГрађанскоГ права [главни уредник Обрен Станковић], Београд, 1996); 4) Илија Бабић, Лексикон облиГаиионог права, Београд, 2001; 5) Обрен Станковић, Владимир Водинелић, Увод y Грађанско право [треће издање], Београд, 1996; 6) Обрен Станковнћ, Мнодраг Орлић, Стварно право [девето издање], Београд, [прво издање 1996]; 7) Јаков Радишић, ОблиГаиионо право. Општи део [шесто издање], Београд, 2000.

Тако укрштени подаци пружају јаснију слику о пореклу и генези коментарисаннх термина Општега имовинског законика.

3 Првих пет закона донети су y време постојања Југославије као федеративне (савезне) државе, a данас ce примењују као прописи Републике Србије и Републике Црне Горе - држава чланица Државне заједнице Србија и Црна Гора, y складу с одредбама Устаоне поаеље Држаоне заједниие Србија и Црна Гора. Преостала три наведена закона припадала су и y моменту доношења надлежностима републнка. Подаци о објављивању и о изменама и допунама наведених закона могу ce наћи y СГ РеГистру важећих про Писа u отитих аката, који издаје Јавно предузеће Службени Гласник из Београда.

230

М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)