Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Колико год сви расположиви подаци били максимално искоришћени, они ce ипак односе само на мањи број термина из укупног инвентара терминолошке лексике Законика. Додуше, на тај начин расветљени су најважнији термини, што пружа основу и даје путоказ за даља истраживања и лексикографску и правну обраду целог инвентара терминолошке лексике Општега имовинског законика.

Овде ce нисмо упуштали y детаљно расправљање правног садржаја института који ce означавају коментарисаним терминнма. О томе смо говорили y мери која je неопходна да ce сагледају порекло и генеза конкретног термина, a тиме и битне одреднице његовог значења. A о морфолошким (структуралним) својствима терминолошке лексике Општега имовинског законика говорићемо y накнадно y посебном раду посвећеном карактеристикама граматичке структуре Општега имовинског законика.

РЕШАВАЊЕ ТЕРМИНОЛОШКИХ ПИТАЊА ИЗРАДИ ОПШТЕГА ИМОВИНСКОГ ЗАКОНИКА

Све термине Општега имовинског законика чију генезу можемо пратити на основу расположивих извора груписали смо према сродности института које означавају. Тако ce дошло до 30 група термина, a на челу сваке групе налази ce носећи термин из њеног састава. У овом раду коментарисаћемо 14 група термина (и то по азбучном редоследу носећих термина из групе), док he ce преостале групе термина коментарисати y наредном броју овог часописа.

I. благо [чл. 79-81, 844 ОИЗ ЦГ], губилаи или изгубилан [чл. 82, 84, 86, 87, 88, 89. ОИЗ ЦГ], нашалаи [чл. 79, 81, 83, 87, 88, 90. ОИЗ ЦГ], заузеће пустих ствари [члан 842. ОИЗ ЦГ]

За институт који ce y савременом праву означава термином скривено благо (лат. thesaurus, франц. le trésor, нем. der Schatz) Грађански законик Србије (§ 250) користи термин сокровиште (уз дублет закопано благо). Богишић je сматрао да je кодификатор Грађанскога законика Србије Јован Хаџић без потребе увео овај „старословенско-руски облик” (термин сокровиште регистрован je као славенизам и y Његошевом језику). С

231

М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)