Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

новних института грађанског права, шире je расправљао Одбор већ приликом првог читања нацрта Законика. Одбор je тада констатовао да ce „боље усваја” (тј. да je прихватљивија) реч својина него влаштина, јер ce својина више чује него влаштина. Ипак, закључено je да ce уз реч својина стави и реч влаштина, „па коју обичај боље прими”. Додат je и закључак да je реч својина незгодна утолико што ce не може казати својинар и сусвојинар, док ce од речи влаштина може нормално рећи власник и сувласник . 8

С оба термина Богишић ce сусретао током анкете y Црној Гори 1873. године. 9 У Законику je ипак уопштена употреба речи влаштина, с тим што je на кључном месту Законику, y члану 831 (где ce утврђује садржај појма који овај термин означава), речено да то право „многи и својином називљу”. Преовладало je очигледно настојање да ce употреби реч усклађена с речју власник, која je употребљавана и y Црној Гори. 10 При том треба имати y виду и напомену Одбора приликом првог читања нацрта Законика да реч влашти не значи „свој” већ „онај исти”. 11 У Мажуранићевим Приносима код одреднице влаштина даје ce значење „властитост, особитост (о ћуди човјека)” на основу три помена y извору из XIV века, a о власништву ce пак говори код одреднипД властитост и власничтво. Грађански законик Србије (§ 211, 212) има термине својина или сопственост, a Правно-политичка терминологија за аустријске словенске језике (стр. 146) термине собственост, своина, односно vlasnistvo, svojina. У складу c тим усвојен je и термин сувлаштина, a за удионике y влаштини термин сувласнииц. Влаштину која није спорна (која je неспорна) Законик назива беспорна влаштина, a лице које на законит начин стиче имовину назива стечник (у смислу; „прибављач”, „стицалац”). Грађански законик Србије користио je термине својина или сопственост, али само сопственик и сусопственик. Савремено право користи термин својина, али ce није одрекло термина сопственик (Закон о облигационим односима), који ce користи паралелно с термином сувласник (Закон о основним својинскоправним односима).

8 Бојовпћ 1992, 83.

у Богшиић 1984, 439.

10 Богшиић 1984, 431.

11 Бојовић 1992, 80.

233

М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)