Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

мин држалаи. У свом писму К. Војновићу Богишић каже да je термин држитељ његова „формација”, те да му je „терминација -ељ милија јер je свечанија (сравнити старословенско Бог ecegpbMuüie/bb), затим дужитељ и т.д.”

Општи имовински законпк увео je и термин придржник за лице које фактички држн ствар али за рачун држитеља. И за овај термин (лат. detentor) Богишнћ каже да je његова „формација”. 32 Савремено законодавство y таквом случају говори о непосредној и посредној државини, па ce изводе термини непосредни и посредно држалац, a за случај кад више лица имају државпну ствари или права (судржавина) користи ce термин судржалаи.

Другачији термини користе ce кад треба изразити лични однос држаоца према ствари коју он држи. Оног држаоца који заиста мисли (или je према приликама и основаним узроцима имао мислитн) да ствар законито држи Општи имовински законик назива незломислени држитељ, a y супротном случају користи термине зломислени држитељ и зломислена држина. За те термине Богишић каже y свом писму К. Војновићу да их нико није пре њега употребљавао. 33 Грађански законик Србије користи термине савесни држалаи (или савесни притежалац) и бесавесни држалац (или бесавесни притежалаи), a савремено законодавство савесни и несавесни држалаи. Приликом првог читања нацрта Општег имовинског законика Одбор je чак био закључио да термини савјестан и несавјестан „остају коначно премда савјестна државина није јасна, али ce може поднијети y овом случају”. 34 Дакле, била je видљива тежња да ce не одступи превише од устаљене терминологије Грађанског законика Србије, али су y завршници рада на припреми Општега имовинског законика однели превагу наведени модификовани термини.

Општи имовински законик користи, дакле, термине незломислена држина и зломислена. држина, Грађански законик Србије савесна државина и бесавесна државина (савесно и бесавесно притежање), a савремено законодавство савесна и несавесна државина.

32 MapiuuHoouh 1958, 202.

33 MapiuiiHooiih 1955, 202.

34 Бојовић 1992, 75-76.

241

М. Лукоиић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)