Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ском послу да треба избегавати и најмање измене y речима узетим из народног језика, како би ce народу омогућила што лакша разумљивост одабраних израза, он je y неким случајевима ипак био принуђен да чинп изузетке и унеколико одступи од тих принципа.

Да би лакше представио проблеме с којима ce суочавао, објашњење je везао прво за реч дужник, која je веома жива y народном језику (јавља ce и y Пољичком статуту). Али - констатује Богишић - та je реч y оно време имала два значења, тј. ознавала je обе стране y дужничком односу; 1) онога који je дужан (лат. debitor), и 2) онога који дужи (лат. creditor). За илустрацију упућује на одредницу дужник y Рјечнику ЈАЗУ, где je наведено седам примера значења ове речи y смислу creditor (од којих један потиче чак из 1399. годие). Ta појава двојног значења cpehe ce и y другим језпцпма, и то не само словенским. Тако ce y тим језицима наметнула потреба да ce утврди посебан термин са значењем creditor (y немачком der Glaubiger, y чешком veritel, y пољском wierzyciel, y „хрватско-српском” y jerovnik и üoверилац), али je те кованице Богишић назвао „ропским преводом” латинског изворника. 41 Стога je његов приступ био другачији. Богишић прво констатује да y усменом говору употреба једне речп - дужник - за две стране y једном односу сама по себи није представљала посебан проблем јер ce увек из контекста могло знати о којој je страни реч. Али, како ce ширила и писмена комуникација међу људима, нарочито y правном промету, ваљало je ипак y Законик уврстити и посебан назив са значењем creditor, a то значи створити нов термин. Пошао je од глагола дужити, који Вук y свом речнику тумачи немачким изразом behaupten dass einer etwas schulde и латинским dico mihi deberi, a илуструје примером народне изреке ~Дужи ме стотину гроша”. У том значењу глагол дужити коришћен je и y делима Стефана Митрова Љубише, a Богишић га je лично уочио током анкете y Црној Гори. Иако ce може десити да неко некога дужи и без ваљаног основа (што не иде y прилог везивању глагола дужити за појам creditor, који увек подразумева постојање правног основа), Богишића je овај глагол ипак задовољио као основа за извођење потребне именице. У избору наставка угледао ce на при-

41 Богшиић 1998, 404.

243

М, Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)