Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

мер учитељ, која има „свој супротним пасивни појам уненик". Тако je наспрам термину дужник настао термин дужитељ, који je Богишића задовољио тако да je сматрао излишним да тим поводом прибавља мишљење својих пријатеља зналаца језика. 42 Како câM тврди, Богишић je касније сазнао да je израз дужитељ већ употребио лексикограф Стулић y свом делу Рјечосложје ([ Rjecsosloxje ] Дубровник, 1806), што je представљало заправо потврду његове идеје. Али, Богишића je још више задовољавала чињеница да ce реч дужитељ усталила y пракси црногорских судова, одакле je већ продирала и y живи говор обичних људи. 43

Реч дуг y народном језику такође није лишена двоструког значења: означава и debitum и nomen (овај други термин односи ce на носиоца права на повраћај дужене ствари), што су регистровали и старнјн речници, иако je и y Богншићево време њено друго значење већ било знатно потиснуто, тако да га новији речници више нпсу наводили (између осталих ни Вуков речник нп Рјечник ЈАЗУ). Потпуна диференцијација значења старе речи дуг постигнута je увођењем y Законпк тершша дужење, као ознаке за право које овлашћује некога да ce обрати суду не би ли повратио оно што представља дуг (лат. nomen, франц. le droit de créance, нем. die For derung). To право савремено законодавство (Закон о облигационим односима) означава као право повериоиа да од дужника захтева испуњење обавезе док га Грађански законик Србије означава терминима тражбина, тражбено право.

Тиме Богишић није окончао анализу могућег значења y праву речи дуг. Он каже да ce може схватитн и употребљавати y сасвим апстрактном смислу за појам obligatio, који je не баш срећно означен новпјим калком обвеза. 44 Треба приметитп да je сама лексема обвеза старнјег порекла (у Његошевом језику cpehe ce придев обвезан). Богишпћу ce чиннло да je „грехота” не искористити двоструко значење народне речи дуг и за ову потребу, па je тако y Законик уместо термина обвезе или облигаиије уврштена реч дугови, дакле y њеном шнроком апстрактном значењу. Тако ce и дошло до термина дуговинско право (уместо облиГанионо право) за правну област која чини обавезнп садр-

43 Богшиић 1956, 135.

43 БоГшиић 1986, 137.

44 БоГшиић 1986, 140.

244

М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)