Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

жај кодекса грађанског (имовинског) права, a код нас je уређена Законом о облигационим односима.

С правним појмом дуг везују ce савремени појам солидарни дуг, односно солидарна одговорност, који Грађански законик Србнје (§ 504, 545, 697, 804, 831, 834. ГЗС) означава изразом одГоворност један за све и сви за једног. Зато савремено законодавство (Закон о облигацноннм односима) познаје институте солидарне одговорности, солидарних дужника (било који од дужникл може исплатити дуг повериоцу) и солидарних поверилаш (било који од поверилаца може примити исплату дуга). За те појмове Законик уводи нове термине: самокупност (франц. la solidarité, нем. die Correalitat), самокупни дуг (лат. obligatio in solidum, франц. la dette solidaire, нем. die Solidarobligation), самокупни дужншш и самокупни дужитељи. За те термине Богишић каже y свом писму К. Војновићу да су његова творевина: ~Прва половина ријечи узета je из composita самотрећ, самодруГ и т.д., a друга из inokupan universalis. ” 45 Приликом првог разматрања нацрта Законика Одбор je констатовао да ортачлук и ортаии значи исто што и термин самокупно , 4ft али га Богишић није посебно коментарисао.

Термином дуг на обир (књаз Никола je предлагао да ce израз обир замени изразом избир ј 47 Општи имовински законик означава институт које савремено законодавство назива право избора или алтернативне обавезе (лат. obligatio altemativa, франц. l’obligation alternative, нем. die Wahlobligation). Термином обезбједа (сиГурност) дуГа 48 Законик означава институте које савремено законодавство познаје под називом средства обезбеђења дуга (капара, хипотека и сл.). За институт иесија или уступања потраживања уговором (лат. cessio, франц. la cession, нем. die Abtretung eines Redites) Општи имовински законик користи термин уступање шш уступ дужитвљског права, мада je приликом књажевог и Богишићевог читања нацрта Законика закључено да израз уступ може бити брисан. 49 У Пољичком статуту налази ce, пак, термин иступ y истом значењу, што je могло

45 Маршкновкћ 1958, 203.

46 Бојовчћ 1992, 102.

47 Бојооић 1992, 177.

48 Бојовић 1992, 158,187.

49 Бојовић 1992, 179.

245

М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр, 229-265)