Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

од себе, јер никад y потпуности не траје као саставни део правне свести појединаца, већ своју снагу добија y име прокламованих друштвених вредности. Законитост ce због тога никад не остварује потпуно, него делимично и релативно, и то y мерн y којој треба да обезбеди неопходну животворност праву и поретку. Ова битна одлика законитости, њена средишња црта, производи исте такве последице: неефикасном поретку никаква законитост не може да помогне, док поретку који одговара стварностп, законитост обезбеђује ефикасност које никако не би било да ње нема. Законитост, дакле, није једно од више сличних правних начела, већ je најважније динамичко правно начело.

Као посебно динамичко правно начело законитости, y најширем смислу, може да ce одреди као облпк извесности y праву. На такав начин одређена законитост представља неупоредиво богатију и сложенију појаву, која има своју суштину (идеју). свој карактер и садржину, као и своје посебне облике. Сви они заједно указују на три њена главна значења: фплозофско, социолошко-политичко и нормативно. Прво значење ce односи на извесност као суштину начела законитости, друго на законитост као ~наметнуту“ извесност са њеним државно-правнпм облицима, a треће на законитост као нормативни захтев за поштовањем закона.

2. ИЗВЕСНОСТ КАО СУШТИНА НАЧЕЛА ЗАКОНИТОСТИ И КАО ПОСЕБНА ПРАВНА ВРЕДНОСТ, СПРАМ ДРУГИХ ПРАВНИХ ВРЕДНОСТИ

Извесност нема спецпфично правно порекло, већ само специфично правно значење. Пошто свп друштвени односп нису регулисанп правом, то ce ни извесност не односи само на право, већ на све нормативне појаве. Па ппак, управо законитост као извесност треба да обезбеди предвпдљпвост y људским односима. 5

Да подсетимо, идеја извесности, судећи према сачуваним писаним нзворима, први пут ce озбиљније разматра y радовима Т. Аквинског, и то y оквиру његовог учења о унпверзалном поретку (ordo) и људским законима, 6 a затим y учењу Б. де Сппно-

5 О томе опширније: Д. М. Митровић, Пуш ирава. Холнсшичка иарадигма света h права y светлу теорије хаоса и правне теорнје, Београд, 2000.

Видети: Т. Akvinski, Summa theologiae. Zagreb, 1981.

58

Д. М. Митровић, Начело законитости (стр. 55-78)