Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ната од стране једног лекара, одн. адвоката другом лекару, одн. адвокату и сл. У случају грубих повреда императивних прописа, добрих обичаја, јавног поретка и морала релативно je лако лоцирати повреду и утврдити неважност уговора. Међутим, питање границе дозвољености, односно недозвољености уговорних престација није увек тако једноставно. Неретко ce јављају гранични случајеви код којих ce поставља питање да ли je прекорачена та, готово невидљива, граница допустивог одн. недопустивог. На пример, код неких уговора о брачном посредовању, код извесних алеаторних уговора, код високих посредничких провизија, код уговора по тзв. пирамидалном систему стицања и сл. Највећи број таквих граничних случајева јавља ce данас код неименованих уговора.

3. Стране уговорнице y савременом праву, сагласношћу својих воља, могу закључивати уобичајене уговоре, дакле оне који ce редовно и учестало јављају y правном промету, нпр. продаја (купопродаја), закуп, зајам, поклон, уговор о делу, налогу, пуномоћству и др., али и оне који нису тако учестали но имају велику важност за уговараче, нпр. уговор о доживотном издржавању, уступање и расподела имовине за живота и др. Ти уговори који су редовни y правном промету или имају значајне правне последице су, најчешће, посебно уређени прописима (у грађанским законицима или законима који уређују облпгације и уговоре, y законима о наслеђивању), који пак предвиђају и посебне називе, ~имена“ за те уговоре. Зато ce таквн уговори називају именованим (регулисаним, номпнантним) уговорима.

11. ИМЕНОВАНИ И НЕИМЕНОВАНИ УГОВОРИ

1. Подела уговора на именоване и неименоване има свој основ y римском праву. Оно je пружало заштиту (право на тужбу) само оним уговорима који су били закључени по унапред предвиђеним строгим захтевима форме, с тим да су н emptio venditio, locatio conductio, societas и mandatum, као консенсуални уговорн, такође уживалн заштиту. Осталп двострано обавезнн (синалагматични) уговори (који су настали сагласношћу воља, али без прописане форме, нити су потпадали под један од четири именована консенсуална уговора) код којих je, чак, једна страна своју уговорну обавезу уредно испунила, a друга, несавесна, je потом одбила то да учини, нису уживали правну заштиту. Овакво стање ce није могло дуже одржати, па je актпвношћу

82

О. Антић, Именовани и неименовани уговори... (стр. 79-115)