Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

о аутономији воље, y њеном изворном значењу, може говорити само y историјскоправном смислу. Чини ce да ово ограничавање воље правних субјеката на плану грађанског права показује константни узлазни правац, који није оправдан y свим својим манифестацијама. 16 С обзиром на данашњи смисао, улогу и место воље појединца y уговорном праву, као и на плану правних послова уопште, требало би израз аутономија воље заменити изразом приватна аутономија. 17

7. Узимајући y обзир наведену тенденцију поставља ce, y крајњој линији, питање који je домет (некад веома чврстог) принципа pacta sunt servanda? 1 * Ово питање je посебно актуелно данас када ce y нашем правном животу јављају неки сложени неименовани уговори са којима ce, до сада, ннје сусретала ни теорија ни судска пракса. Два таква уговора су недавно y нашој широј јавности изазвала посебну пажњу, a бпло je и извеснпх кривичноправних последица. To су уговори везанн за „Fit for

16 Ta ограничења y последњем веку парочито су изражена на плану закл>учења уговора (обавезно закључење, сагласност трећег лица, избор уговарача), на плану садржинс уговора (законско регулисање, адхезиони уговори), на плану нсповредивости уговора (rebus sic stantibus, раскид због неизвршења), као и на плану уговорних формалности. Међутим, неретко ce намећу и неке обавезе y всзи са уговором, али које нису грађанскоправне природе. Поред сагласности трећег, као што су разне дозволе или одобрења, нпр, код продајс оружја или муниције, постоји и неко наметање обавеза једној уговорној страни за које je немогуће наћи легитимни основ. На пример, оптерећивање купца, који je уредно испунио своју уговорну обавезу нз уговора о продаји, тиме игго мора, макар и y ограниченом времену и простору, држати рачун, како би државни органи контролисали уредност испуњавања пореских обавеза продавца! Може ce, наиме, поставити питање да ли je (било чиме) оправдано одузимати савесним грађанима. макар и делимично, слободу кретања, слоббдног времена и сл., само зато да би ce делимично олакшао посао пореских органа? Сматрамо да одговор треба да буде негативан, јер то представља нелегитимно ограничавање основннх слобода савесне уговорне стране, које чак, са становишта купца, немају никакве директне грађанскоправне везе са предузетим правним послом.

17 Тај израз ce као правило, y наведеном смислу, користи y немачком, аустријском и швајцарском праву. Иначе y нашој науци je још тридесетих година прошлог века, посебно од проф. Живојина Псрића, критнкована употреба израза аутономија воље н истицано je да би пре требало говорити о принципу непостојања аутономије воље. Видети: Б. Благојевић: Угооори по приспкшку (формуларни уговори), Београд, 1934, стр. 15; Стојановић-Антић: ор. cil., стр. 9-12.

Правило да уговор мора бити извршен управо онако како je то уговорено имало je предност чак и y односу на boni mores, савесност и поштење, одн. добру веру: „...када су првостепени судови надлежни за грађанске спорове преузели надлежност некадашњих трговинских судова, начела добре всре су ишчезла за извесно време. Став тадашњих судија Common law-a био je да je начин живота y пословном свету суров и неумољив и да човек не би требало y њега да ступа ако не зна y шта ce упушта. Заправо, ми смо стварно имали судију који je пре више стотнна година казао да чак и кад je продавац крив због преваре, то купцу не даје право да ce повуче из посла.“ R. Good; The Concept of,, Good Failli in English Law". Roma, 1992, crp. 4.

86

О. Антић, Именовани и неименовани уговори... (стр. 79-115)