Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

доследности, већ је у првом реду реч о правнополитичној процени - опортуности да се установи ништавост (оснивања) друштва када то неизоставно захтевају угрожени интереси и када су они заиста озбиљни.

Имајући у виду изузетну правиополитичку осетљивост питања ништавости оснивања друштва, циљ аутора овог рада је да укаже на основна теоријска схватања која се односе на то питање и на режим ништавости који је предвиђен у упоредном, домаћем и праву ЕУ. Циљ таквог изучавања лежи у разумевању тог важног ииститута који се често примењује у српској пракси. Ипак, узимајући у обзир комплексност питања, на овом месту биће превасходно речи о теоријском оквиру ништавости (оснивања) друштва. 8

2. ПОЈАМ НИШТАВОГ (ОСНИВАЈЊА) ДРУШТВА

Појам ништавости најчешће се приликом оснивања друштва везује за неколико појмова. Тако се говори о ништавости друштеа као субјекту права и о ништавости оснивања друштва као скупу услова под којима настаје субјект права. Такође је могуће говорити и о ништавости оснивачког акта који представља правни основ за настанак друштва. Најзад, могуће је и да поступак који има конститутивно дејство на стицање субјективитета привредног друштва буде са недостацима, када се говори о ништавости регистрације (односно уписа). Ништавост такође може да се односи и на појединачне изјаве воље које (заједно) воде настанку друштва, с тим што и оне саме могу да буду у сфери компанијског права - када вољу изјављује правно лице, те у том случају у обзир долази и могућност ништавости таквих изјава (на пример, одлуке скупштине).

У сваком случају, ништавост представља санкцију у случају да је правно лице - привредни субјект настао а да за то нису били

до апсолутне заштите постојећег стања. Вид. Marian Paschke, „Die fehlerhafte Korporation; Zwischen korporationsrechtlicher Tradition und enroparechtlicher RechtsentwicWungT ZHR 155/1991, 6. Више o специфичностима ништавости регистрације статусне промене вид. Татјана Јевремовић Петровић, „Ништавост статусне промене након регистрације“, Анали Правног факултета у Београду 2/2016, 79 и даље.

8 Стога овај рад представља само део истраживања о ништавости друштва, те су резултати у односу на ништавост оснивачког акта у српском праву објављени у раду Татјане Јевремовић Петровић, „Ништавост оснивачког акга у српском праву“, Праео и приереда 4-6/2017, 71-94; док је део истраживања који се односи на ншптавост регистрације оснивања у српском праву, под насловом „Nullity of Companies’ Registration in Serbian Law Under the Influence of European Legal прихваћен за објављивање y зборнику радова Праео и транзиција (ур. Б. Милисављевић, Т. Јевремовић Петровић, М. Живковић), у издању Правног факултета Универзитета у Београду, које се очекује у току 2017. године. Тај рад представља теоријску основу за поменута два рада.

100

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017