Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

испуњени сви услови. Будући да су ти услови бројни, материјални и формални, у сфери грађанскоц али и управног - јавног права, да су у већем делу у императивном, али су и у диспозитивном режиму, јасно је због чега постоји више различитих појмова и да није једноставно концепцијски одредити у односу на који од њих се поставља питање ништавости.

Проблем је још комплекснији узимајући у обзир правни режим који је у великом броју правних система данас предвиђен када постоје наведени недостаци. Наиме, основна идеја компанијског права је да се ништавост у што је могуће већем броју случајева избегне. To се постиже врло рестриктивним режимом ништавости у погледу разлога због којих се може истицати, ограниченим временом у коме се то чини, уз узак круг лица која су овлашћена да иницирају преиспитивање ваљаности оснивања. Но, најзначајније одступање у случају да су испуњени услови за ништавост представљају последице које тада наступају.

Узимајући у обзир све те недоумице, прво ће бити размотрено да ли се уопште може говорити о ништавости друштва, а затим које друге могућности у погледу ништавости приликом оснивања друштва постоје, да би након тога било речи о правном режиму за опредељени концепт ништавости.

2.1. Ништавост у правом смислу речи (непостојеће или фактичко друштво)

Ништавост друштва, гледана очима класичног цивилисте, подразумева да за настанак друштва нису испуњени основни услови, па стога такав правни посао не испуњава елементарне услове да настане и буде пуноважан. 9 Он ствара привид правног посла ине може да производи правно дејство. 10 Стога би у том случају једино исправно било сматрати да друштво заправо није ни настало.

Такав концепт су познавала старија права која су садржала појам привида друштва, односно непостојећег друштва (,Schein-

9 Ништавост друштва такође подразумева и могућност да се разлози за ншптавост појаве не само иницијално - у тренутку настанка друштва, већ и касније - током његовог трајања. Иако ваљано настало, друштво може неког тренутка да изгуби све нужне елементе за своје постојање. Основни разлози који воде ншптавости друштва односе се на суштинске елементе нужне за његов настанак, те стога њихов изостанак редовно покреће питање алсолутне ншптавости. Најчешће за постојање друштва нису релевантни разлози који воде релативној ништавости.

10 О огаптим правилима неважности у грађанском праву вид. нарочито Слободан Перовић, Обтгационо праео, Службени лист СФРЈ, Београд 1981 5 , 447 и даље; Владимир Водинелић, Грађанско праео: Уеод у грађанско праео и Општи део грађанског праеа, Правни факултет Универзитета Унион, Службени гласник, Београд 2012, 456 и даље.

101

Татјана Јевремовић Петровић (стр. 98-123)