Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ни су и други елементи, међу којима се истиче чињеница уписа или регистрације друштва која има конститутивно дејство. Стога и престанак субјективитета захтева одговарајући поступак уписа или регистрације који има једнако конститутивно дејство.

Осим што се у уговорној теорији друштва условљава веза између ништавости оснивачког акта и ништавости друштва, она је последица и околности да у оним правима у којима постоји само један оснивачки акт представља правни основ настанка - регистрације друштва. To, међутим, није случај у оним правима у којима је уговор између чланова праћен још једним актом који служи за регистрацију и настанак друштва, те неважност уговора међу члановима нема директне последице на настанак и постојање друштва. 27

У контексту ништавости оснивања који почива на оснивачком акту као правном основу, што је концепција континенталних права, укључујући и српско, тешко је концентрисати режим само (или искључиво) око оснивачког акта, будући да, ако постоје, озбиљни недостаци битно угрожавају основне правне принципе у настанку друштва - те је стога и логично да се друштво или оснивање сматрају ништавим (условно према концешу ништавости компанијског права). Стога је у случају постојања разлога ништавости који се односе на правни основ и даље највећа пажња усмерена не на постојање недостатка основа као таквог, већ на чињеницу да постојећи недостатак онемогућава опстанак друштва које се сматра основаним. Примера ради, уколико правном послу недостаје неки битни елемент - такав посао био би ништав у компанијском праву само онда када друштво не може или не сме да опстане без предвиђеног елемента. Стога нису сви битни елементи оснивачког акта истовремено и разлози за његову ништавост према савременој теорији компанијског права. Сходно томе, погрепшо је режим ништавости везати само за ништавост оснивачког акта, а не и за ништавост оснивања привредног друштва. Будући да управо то чини српско право, коицентришући разлоге за ништавост око оснивачког акта, сматрамо да тиме ставља у други план основну сврху ништавости оснивања и истиче уговорни концепт (настанка) друштва, који иначе није својствен српском праву нити треба да буде изражен у примени института ништавости оснивања. 28

Најзад, усмерење ка ништавости оснивачког акта занемарује његову најважнију карактеристику - да је осим правног посла он, заправо, на првом месту и претежно организациони акт друштва, губећи готово потпуно везу са уговором оснивача друштва. Оснивање привредног друштва, осим класичног грађанског односа (правног по-

27 Вид. Т. von Bodungen, 315.

28 Вид. чл. 13 ЗОПД.

105

Татјана Јевремовић Петровић (стр. 98-123)