Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

сла), у себи има и значајне статусне (институционалне) елементе. 29 Ако одређени односи који се успостављају након закључења оснивачког акта могу да се посматрају као класични грађанскоправни послови, који у случају ништавости у крајњој линији могу да воде повраћају у пређашње стање, то свакако није случај са чланским односом насталим у вези са привредним друштвом. 30 Управо тај однос, осим потребе заштите трећих лица, указује на особеност која у тој материји мора да постоји у случају ништавости привредног друштва као целине, а не правног основа на коме је друштво настало. 31

2.4. Ништавост регистрације или уписа и ништавост оснивања (формално-институционални концепт)

Иако у великој мери одређени аутономијом воље и правилима грађанског права, друштво и његово оснивање, а у неким формама у значајном обиму и функционисање друштва, прелазе оквир приватног и у великој мери улазе у област јавног права. Између осталоц за настанак и постојање друштва нужна је регистрација или упис друштва, што представља својеврсну ,лретпо ставку грађанскоправног односа“. 32 Констититутивно дејство уписа подразумева претходну контролу испуњености услова настанка друштва, која се у упоредном праву разликује према обиму и надлежности. Организована је или у виду провере свих услова за настанак друштва (материјалних и формалних), када по правилу подразумева упис друштва у одговарајуће регистре, или просту регистрацију која се врши на основу поднете пријаве и докумената које предвиди законодавац. У случају регистрације контрола се, по правилу, своди само на формалне претпоставке оснивања. Такав приступ је усвојен и у српском праву. 33

Без обзира на који су начин организовани контрола и стицање субјективитета друштва, изостанак неког услова отвара могућност ништавости самог поступка оснивања на основу ништавости упи-

29 О специфичним статусним - институционалним дејствима оснивачког акта вид. М. Васиљевић, 56-57.

30 К. Schmidt (1986), 426.

31 Сличним аргументима објашњава и Пашке основу института ,друштва са недостацима“, сматрајући да то није ни одступање од класичних правила грађанског права ни последица примене правила поверења у регистровано стање већ двострука правна природа оснивачког акта као облигационог и организадионог акта, на основу кога настаје друштво које своје правно постојање дугује признању на основу закона и представља особени правни институт. Вид. М. Paschke, 5-6.

32 Вид. Андрија Г амс, Љиљана Ђуровић, Уеоду грађанско праео: општи део, Научна књига, Београд 1981, 49.

33 Вид. начела регистрације у чл. 3 Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, Службени гласникРС , бр. 99/2011, 83/2014.

106

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017