Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

са или регистрације оснивања. Зависно од прихваћеног система оснивања, може да се односи на испуњеност свих или само неких (по правилу само формалних) услова. Такође је, у оквиру специфичности режима ништавости оснивања друштва, усмерена само на најважније недостатке или неправилности у настанку друштва.

Имајући у виду све то, опредељење за терминолошко (али и концепцијско) одређење ништавости односи се на ништавост оснивања, као најшири али и адекватан појам. Наиме, он обухвата све пропусте приликом настанка друштва, а притом се не ограничава ни на правни основ (оснивачки акт) ни на сам поступак оснивања регистрације. Он такође искључује могућност накнадне ништавости, указујући на то да се накнадни недостаци морају другачије санкционисати. Најзад, избегава теоријски проблематичан појам ништавости друштва. У том смислу ваља схватити избор и употребу термина ништавости оснивања у овом раду.

3. МЕСТО НИШТАВОСТИ У ПРАВНОМ СИСТЕМУ ЕУ

Узимајући у обзир изузетан правнополитички значај ништавости у правном систему, то питање није остало без утицаја права ЕУ, које је поставило изузетно важна општа рестриктивна правила за режим ништавости оснивања, успостављајући на тај начин извесну хармонизацију тог питања у свим земљама чланицама ЕУ Од значаја је и за српско право, узимајући у обзир да је под утицајем комунитарних правила то питање уређено и код нас.

Престанак друштва услед разлога за ништавост друштва који постоје од оснивања изричито је регулисан правилима (раније Ефве) Директиве компанијског права ЕУ 34 Стога је, за разлику од других разлога и услова за престанак друштва, које је било предложено али не и регулисано на комунитарном нивоу, материја ништавости друштва уређена на самом почетку хармонизације компанијског права ЕУ Први документ у којем су хармонизована поједина важна питања из области компанијског права обухватио је неколико важних питања у заштити и поверењу трећих лица у правном промеiy. 35 Стога је садржао општи оквир за регистровање и објављивање

34 Вид. о огаптим питањима ништавости у праву ЕУ: Stefan Grundmann, European Company Law: Organization, Finance and Capital Markets, Intersentia, Antwerpen - Oxford 2007, 742.

35 Вид. Дирекгиву o ништавости. Детаљно o њеним одредбама у српској литератури вид. Вук Радовић, „Ншптавост, објављивање информадија и пословање друштава капитала“, Компанијско праео Европске уније (ур. М. Васиљевић, В. Радовић, Т. Јевремовић Петровић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2012, 89 и даље.

107

Татјана Јевремовић Петровић (стр. 98-123)