Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

оснивања, слабија контрола је остала могућа и у неким чланицама је била само формалне природе, најчешће услед потребе ефикаснијег оснивања друштава. 42 Дакле, компанијско право ЕУ налаже озбиљну контролу да би избегло санкционисање непоштовања услова за ваљано оснивање друштва путем ништавости и тиме даје предност контроли у односу на све друге инструменте заштите интереса заинтересованих лица.

Следећа најзначајнија карактеристика режима ништавости односи се на врло строге услове под којима се она може утврдити, с тим што је таксативним набрајањем услова и режима ништавости успостављен њен максимални обим, те није могуће утврдити ништавост у другим случајевима, сем оних предвиђених, нити са другачијим последицама или под других условима. 43 To значи да национални режим може да сузи понуђени оквир и услове ништавости или да је потпуно онемогући, али не сме да установи режим ништавости који би прелазио рестриктивно постављене границе. Важно је, стога, имати на уму тај општи оквир у разумевању појединих правила која се односе на услове и правни режим ништавости (оснивања) друштва. Тај режим има посебан значај у оним правима у којима контрола има мањи значај и отвара шири простор за примену правила о ииштавости, као што је то случај са српским правом.

4. ПРАВНИ РЕЖИМ НИШТАВОСТИ ДРУШТВА

Правни режим ништавости оснивања друштва разликује се у многим детаљима у упоредном праву. Ипак, хармонизација права ЕУ успоставила је заједнички оквир за услове и поступак ништавости оснивања, о коме ће бити речи. Правни режим је посебно уређен у односу на специфичне и лимитативне разлоге за ништавост, основна правила о поступку у случају преиспитивања неког од наведених разлога, као и у односу на последице које наступају услед утврђених разлога за престанак друштва.

4.1. Разлози ништавости

Имајући у виду специфичност ништавости и далекосежне последице које може да има, сви разлози ништавости таксативно су наведени и по природи су такви да представљају нужне елементе за

42 О контроли оснивања у француском праву које је махом формалне природе вид. Peter Jung, „Vers ше convergence des droits allemand et fran9ais des societes?“. Revue Internationale de droit compare 4/2008, 866.

43 To je изричито предвиђено чл. 12 Дирекгиве о ншптавости, која предвиђа основне услове и режим ништавости.

109

Татјана Јевремовић Петровић (стр. 98-123)