Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4.1.4. Незаконита делатност

Најзад, ништавост друштва постоји и када је предвиђена делатност друштва забрањена или супротна јавном поретку. За разлику од других разлога ништавости, у којима постоје различити ставови у националним правима, од самог почетка регучисања тог питања било је неспорно да друштво не може да постоји у случају да је делатност друштва противна правно допуштеним циљевима. Делатност друштва која је супротна закону или поретку јасан је услов ништавости, у коме нема никаквих разлога да се заштити настало фактичко и правно стање. Правни поредак не сме да дозволи постојање друштва чији је циљ противан закону или јавном поретку, без обзира на могућност постојања одређених интереса трећих лица. Стога и не чуди то што су у првом нацрту Прве директиве компанијског права која је обухватала ништавост међу условима били предвиђени само недопуштени циљ оснивања и пропусти у поступку оснивања. 72

Међутим, у погледу тог услова Суд ЕУ је прецизирао да није реч о стварној - фактичкој делатности друштва, већ само о оним делатностима које су наведене у оснивачком или другим актима друштва, а које су забрањене или супротне јавном поретку. 73 У теорији је ипак остало спорно да ли се такав основ везује само за делатност која је предвиђеиа приликом оснивања друштва или и накнадне измене делатности. Узимајући у обзир остале разлоге ништавости, али и смисао правила која су на првом месту усмерена на недостатке у оснивању друштва, склони смо да прихватимо да је реч само о делатности у тренутку оснивања друштва, будући да тај тренутак представља оквир за регулисање овог института. 74

актавности друштва, о чему погврда о регистрацији није необориви доказ. Вид. Charles Wild, Stuart Weinstein, Smith and Keenan’s Company Law , Pearson Education Limited - Longman 2009 14 , 57.

72 H. Ault, 112.

73 Пар. 11-12 пресуде у случају Marleasing (Case С-106/89), Judgment of the Court of 13 November 1990. Сугерише ce да тај услов не подразумева незакониге циљеве због којих се оснива друштво већ само оне у акгима друштва који нису у складу са прописима и јавним поретком. Вид. Р. Van Ommeslaaghe, „La premiere directive du conseil du 9 mars 1968 en matiere de Cahiers de droit europeen 1 969, 660, наведено према: V. Edwards, 50. Детаљно o том питању укључујући и другачије интерпретације до доношења пресуде, вид. Ј. Stuyck, Р. Wytinck, „Case С-106/89, Marleasing SA v. La Comercial Intemacional de Alimentacion SA, Judgment of 13 November 1990 (Sixth chamber), not yet Common Market Law Review 28/1991, 218 идаље.

74 Супротно вид. код; V. Edwards, 50.

116

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017