Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4.2. Утврђење ништавости

Ништавост која је предвиђена у компанијском праву ЕУ значајно је ограничена и правилом да не сме да наступи аутоматски, по сили закона, већ на основу судске одлуке у случају да је испуњен најмање један таксативно наведен разлог ништавости. 75 Против те одлуке трећа лица имају могућност жалбе само у границама националног права, које је ограничено на кратак рок од шест месеци од објављивања одлуке.

Директивом нису предвиђени рокови у којима се може утврдити ништавост друштва, што је оставило простор не само за разлике у националним правима већ и неизвесност у односу на трећа лица, чија је заштита била основна идеја одредаба ове директиве. 76

4.3. Последице ништавости

Из наведених разлога ништавости јасно је да би класична теорија грађанског права сматрала да правни посао не може да настане, што значи да би у таквом случају редовно била искључена могућност конвалидације. Ипак, режим који је успостављен у случају да постоје таксативно наведени разлози ништавости представља, заправо, суштину режима условне ништавости. Тај режим обавезује да друштво које је настало са недостацима не сме да нестане већ је једини начин његовог „уклањања“ из правног система престанак друштва у поступку његове обавезне ликвидације. Тај механизам пружа сигурност трећим лицима која су се поуздала у постојање друштва, те је њихов положај исти као и у било ком другом случају ликвидације постојећег, ваљано основаног друштва.

Дакле, ништавост не води аутоматском нестанку друштва нити подразумева повраћај у пређашње стање (као да друштво никад није ни настало), већ води обавезној ликвидацији, што омогућава да не утиче на ваљано преузете обавезе које је до тада друштво преузело. 77 To значи да је дејство ништавости у том случају само за будућност - ex пипс и да нема ретроактивно дејство. У томе је, заправо, специфичност режима ништавости који не само да делује за будућност већ и обавезује чланове на уношење неунетих улога уколико је то неопходно да би се намирили повериоци. 78 To је нарочито истакнуто и

75 Чл. 12 иl3 Дирекгиве о ништавости.

76 R. Drury (1991), 252.

77 Чл. 12, ст. 2и 3 Директиве о ништавости. Ипак, Грундман истиче да одлука о ништавости има дејство ex пипс у односу на способност прузимања обавеза од тренутка када се иначе може истаћи према трећим лицима (дакле, регистрација), док у погледу одговорности за преузете обавезе наступа тек ликвидацијом и престанком друштва. S. Grundmann, 139.

78 Вид. чл. 13 Дирекгиве о ништавости.

117

Татјана Јевремовић Петровић (стр. 98-123)