Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

правне природе чл. 182 Хамурабијевог законика, као саставнгш делом корпуса одредаба регулисаних одредбама чл. 178—182 кодификације. Аутор закључује да су оне имале циљ да, зависно од конкретних околности, регулишу издржавање, а не слободу тестирања тих посеећеница.

Кључне речи: Члан 182 Хамурабијевог законика. Тестамент. Посеећенице у храму бога Мардука. Издржавање.

1. УВОД

У савременој науци је скоро општеприхваћено гледиште да су завештање, као једнострани правни посао за случај смрти којим једно лице себи именује наследника (универзалног сукцесора), савременој правној цивилизацији у аманет оставили тек Римљани. Иако у начелу тачно, такво гледиште допушта двоструку релативизацију.

С једне стране, и сам римски правни поредак је требало да извајају векови, кроз различита схватања и утицаје, да би се дошло до појма и правне природе тестамента какав познају и савремена права. 1 Тако је за ране фазе римског завештања заправо карактеристична његова двострана правна природа, оличена у маиципационом, односно тестаменту per aes et libram, што je примену тог правног посла све до доношења Каракалиног едикта 212. године 2 чинило по својим правним особинама сличнијим уговорном наслеђивању. 3

С друге стране, аутор ових редова је и у неким претходним радовима бранио гледиште да тумачење древних правних установа на основу критеријума и искустава савремене правне науке и модерних правних појмова представља анахронизам. 4 Прогрес идеја, па и правних, односно напредак законодавне технике и постепено развијање способности стварања правних апстракција не би требало

1 Истина, именовање универзалног сукцесора је у римском праву било caput etjun.dam.enti totius testamenti , док садржина модерних завештања може да се састоји и само у именовању легатара (испорукопримада), основању задужбина, опроштају дуга, па и у ексхередацији наследника у тзв. негативним тестаментима.

2 Самир Аличић, „Шта Гај није рекао о форми тестамента per aes et librarri\ Зборникрадова Праеног факултета у Ноеом Саду 2/200 6, 73.

3 Опширније: Милош Сташсовић, Угоеорно наслеђиеањв између супружнит, докгорска дисертација, Београд 2015. (дактилографисано), 30. Слично римском праву, поклон за случај смрги је као двострани правни посао представљао зачетак слободе располагања за случај смрги и претечу легатског тестамента у праву грчких полиса. - Sima Avramovic, Evolucija slobode testiranja u antickom grckom pram, doktorska disertacija, Beograd 1981. (daktilografisano), 10, 33-37, 83-87, 123-124, 141, 154-155, 217-222, 262-274.

4 Милош Станковић, „Правна природа афатомије“, Ансши Правног факултета у Београду 1/2015, 182—184.

125

Милош Станковић (стр. 124-152)