Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ном правилу које је законодавац желео да уведе у правни живот? Да ли је то само потврда нормативног стила Хамурабијевог законика који оддикује непостојање апстрактних норми, што је била последица не само недовољно развијене правне културе, 37 већ и „целимич-

но последица чињенице да они просто нису марили за апстрактне, теоријске идеје, што је тако типично за месопотамски интелектуални живот“, 38 или та норма ипак има дубљи смисао?

Насупрот старијим гледиштима о архаичним кодексима као збиркама обичајног права или већ донетих судских одлука, које су постале сувише обимне да би људи оног времена могли да их упамте, концепција да су прве кодификације настале у периодима значајних, обимних друштвених промена, када је савременије право требало да одмени животно превазиђена обичајна правила и да да ауторитет оним обичајима који су били још недовољно учвршћени или различито тумачени, може да се брани са мнош више аргумената. 39 Хамурабијев законик за то нуди сасвим конкретне примере. 40

3,1 С. Аврамовић, В. Станимировић, 67; Д. Николић, 53.

38 Pol Krivacek, Vavilon Mesopotamija i radanje civilizacije , prevela Jelena Bojic, Beograd 2010, 189.

39 A. Bajc (1969), 142-147. Чињеница да Хамурабијев законик, као уосталом и неки други каснији кодекси, након уводног дела започиње одредбама чији је циљ етаблирање и учвршћење судова и суцског поступка, као неопходног средства у изградњи државе и осигурању примене новодонетих норми, говори у прилог изреченом ставу.

40 Тако је у прологу Хамурабијевог законика (I 27-49) речено: „У то доба, богови Ану и Енлил, да бих се изборио за добробит људи, зазваше ме именом мојим: Хамураби - мене, побожног владара, пуног страхопоштовања према боговима, да учиним да правда превлада на земљи, да уништим развратне и зле, да спречим јаке да науде слабима, да се као бог сунца, Шамаш, винем изнад људи и обасјам земљу.“ Исто тако, на самом крају уводног дела законика (V 14-24), владар истиче и ово: „Када је Мардук заповедио да праведношћу натерам људе да се долично опходе, ја утемељих истину и правду широм земље, и (тиме) увеличах благостање свог народа.“ Превод је наведен према: В. Станимировић (2011а), 140, 145. Чини се да се већ по овим одредбама може закључити да Хамураби жели да утемељи и афирмшпе нека нова правила у односу на до тада постојећа на кунеиформном правном простору. Међутим, слични закључци се могу извести и из Епилога законика. Тако се у (XLVII 1-8) каже: „Ово су правичне одлуке које је Хамураби, способни владар, прописао и тиме земљу извео на пут истине и исправног живљења“. Затим, у (XLVIII 59-94): „Нека ма који владар који се појави сутра, занавек поштује објаве правде које урезах у моју стелу. Нека се не усуди да мења моје одлуке које прописах и пресуде које донех, нити да уклања мој утиснути лик. Ако такав човек буде уман и (довољно) умешан да одржава (успостављени) правични поредак у земљи, нека обрати пажљу на законе које урезах у моју стелу, и нека му стела ошрије (светлу) традицију долично владање, наредбе које прописах и цресуде које донех, и нека и он, такође, обезбеди владавину правде за све људе над којима бди. Нека им да правду нека им суди, нека искорени разврат и зло с лица земље и нека влада на добробит свога народа.“ - В. Станимировић (2011 b), 113, 115.

133

Милош Станковић (стр. 124-152)