Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Иако су освајачи сумерско-акадског простора као кохезивни фактор у новој, великој држави са етнички шареноликим становништвом, неговали напреднију сумерску културу и сећање на сумерску традицију, те су сви, без обзира на своје порекло, васпитавани на поштовању сумерских легенди, митова и историје, 41 потпуно нове друштвене околности које су настале продором Аморита значиле су и бар делимични нестанак старе сумерско-акадске традиције каква је до тада постојала, а која је подразумевала и осећај јединства, заједничког порекла и равноправности, потенциране чињеницом да се дотадашњи живот одвијао у засебним градовима-државама. Хамурабијевим освајањима не само да се јавио концепт једне јединствене и територијално далеко веће државне целине, већ је тај древни melting pot no свој прилици водио и судару животних стилова, обичаја и језика, који су доводили до сукоба 42 Једном речју, „губитак етничке јединствености водио је ка нестанку друштвене солидарности“, идеју колективизма је заменила идеја индивидуализма, 43 а све то је било могуће само ауторитативно разрешити, снагом законика иза кога ће стајати и световни владар и божанства. Чињеница да је вавилонски цар, као освајач и ујединитељ земаља на широком, културно разноликом сумерско-акадском простору, осим политичког, желео да утемељи и правно уједињење и да му прибави ауторитет, сликовито је дочарана и симболиком слике на врху камене стеле на којој је исписан Законик, на којој га Хамураби прима од бога Шамаша. 44 Иако Хамурабијев законик, поређењу са неким другим кодексима, садржи мањи број сасвим нових прописа, тј. многе његове одредбе представљају афирмацију старијих норми које су постојале на простору Сумера и Акада, 45 чини се да би се одсуство норми које би бар у траговима наговестиле постојање тестамента на простору клинописне правне традиције могло пре објаснити квалитативноиноваторском улогом Хамурабијевог законика, као најразвијенијег и најкомплекснијег плода у развитку сумерско-акадског права. 46 Ово тим пре што су норме које су биле плод иновација Хамурабија, „норме које доприносе развоју друштва, уносе нове концепте и вредности и развијају право Вавилона“, највећим делом норме приватног

41 Р. Krivacek, 177-178.

42 Ibid., 169.

43 Ibid., 170.

44 A. Вајс ( 1969), 144-145. У литератури није дат коначан одговор на хипотезу да ли је та чувена сцена на врху стеле можда представљала Хамурабија како даје Законик божанству на потврду. Прихватање једне или друге хипотезе подразумева важну консеквенцу о божанском или људском пореклу Законика.

45 А. Вајс (1969), 146.

46 В. Станимировић (2011 a), 134.

134

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017