Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

права. 47 У прилог аргументације о слободи Мардукових посвећеница да своју имовину оставе коме желе као новуму, треба скренути пажњу и на то да се, не само као ново већ и као врховно вавилонско божанство и заштитник града Вавилона, у сумерски пантеон бошва уводи Мардук, који ће на крају сасвим потиснути и преузети значај и особине бога Енлила. 48 Иако то не искључује могућност да је овлашћење које је дато Мардуковим посвећеницама раније било признато и посвећеницама неког др}тог култа, доступни законски извори о томе ипак ништа не говоре.

Ван сваке сумње је чињеница да је то било изузетно значајно питање које је требало посебно нагласити или је можда оно било разрешено у пракси недуго пре доношења законика, па је било важно учврстити га у свести тадашњих људи. 49

5. ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ХРАМОВСКИХ ПОСВЕЋЕНИЦА

Да би се понудио одговор на питање о правној природи и домашају овлашћења која су у чл. 182 Хамурабијевог законика дата Мардуковим свештеницама, али и разлозима због којих су оне, како се чини, биле изузетно законски привилеговане у односу на друге категорије лица, треба кратко указати на резултате досадашњих истраживања у науци о статусу храмовских посвећеница на сумерско-акадском простору.

Према једном схватању, основна разлика у статусу између различитих врста посвећеница (уз све нужне апроксимације које су потребне због недовољних сазнања о детаљима њиховог статуса) састојала се у томе што су храмовске девице своју службу божанству у храму обављале истрајавајући у свом завету чедности, на који иначе не би биле обавезне у браку, док су храмовске проститутке то чиниле стављајући своје тело на располагање онима који би долазили у храм (најчешће посвећен богињи плодности Иштар), јер се чин зачећа сматрао учешћем и помагањем божанствима у њиховој стваралачкој снази. 50

47 В. Станимировић (2011 b), 118, 119.

48 Р. Krivacek, 177-178.

49 Вшсгор Корошец, „Садашње стање проучавања правних извора писаних клинастим писмом 44 , Анали Праеног факултета у Београду 1/1957, 25.

50 Ј. Oberski, 18-19. Ипак, то не значи да би те жене, посебно kadistum и zermasitwn (ову другу категорију жена су такође могле да чине Мардукове свештенице), требало сматрати „негативним личностима“. - D. D. Luckenbill, „The Temple Women of the Code of Hammurabi “, The American Journal of Semitic Languages and Literatures 34(1)/1917, The University of Chicago Press, 4,8, 12.

135

Милош Станковић (стр. 124-152)