Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

сасвим изједначити са положајем свештеница чији je статус регулисан Хамурабијевим закоником, чини се да се на основу чињенице да Мардук постепено преузима улогу врховног вавилонског божанства могу установити и неке аналогије. Те жене су се у Сипару сматрале „зарученим и развијале су посебно тесну везу са његовом дружбеницом Ајом“, а „у манастир су доносиле своје свадбене дарове“. 58 Истина, оне се нису удавале, јер су сматране млађим женама богова (чије су примарне жене биле богиње), моше су да имају значајну имовину ида учествују у судским процесима. 59 Живеле су са послушм у кућама у оквиру манастира и њихова улога је превасходно била усмерена на молитву за своје породице. 60

За разлику од њих, кулмаситу посвећенице не само да су могле да имају децу, већ постоје индиције да су се можда бавиле храмовском проституцијом. 61

Посебну групу жена су чиниле harimtu, samhatu и kezertu жене, чији статус није био уређен кодификацијама на простору Месопотамије. Оне су биле посвећене женским божанствима и њихова сексуалност није била унапред и прецизно регулисана. 62 Harimtu су се најчешће у крчмама професионално бавиле световном проституцијом у замену за сребро (слично тако и samahtu). Богиње Инана и Иштар биле су заштитнице крчми и њихових посетилаца, али је из расположивих доказа тешко утврдити да ли је бављење тим послом било у некој вези са религијским и храмовским култом. 63 Оне су представљале највећу групу жена које су живеле и радиле ван институција. Највећи број њих био је сиромашан, иако су неке могле да буду и солидног материјалног статуса и да поседују знатну имовину (чак и непокретну), а могле су и да се удају, иако због посла који су обављале нису сматране пожељним супругама. Ипак, изгледа да харимту статус није био доживотан, односно да се могао мењати током жениног живота. 64

Kezertu су могле да буду посвећене различитим божанствима, што је вероватно укључивало, иако не искључиво, и пружање сексуалних услуга. 65

му обезбеди потомство подводећи му робињу, или то не учини те муж узме шушту да би му родила децу, регулишу чл. 144-146 Хамурабијевог законшса.

58 А. Курт, 113.

59 R. Westbrook, 424.

60 Ibid.

61 B. Станимировић (2011 b), 104, фн. 36.

62 J. G. Westenholz, 251.

63 Ibid., 262.

64 S. Терро, 97-99.

65 Ј. G. Westenholz, 251, фн. 24.

137

Милош Станковић (стр. 124-152)