Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Шамашу у Сипару су врло активно предузимале различите правне послове и неретко се њихов мираз, који су доносиле у манастир, после њихове смрти увећан враћао њиховим породицама, премда су неке од њих усвајале кћери којима би завештавале своју имовину, што су у пракси њихове породице често покушавале да оспоре. 85

Старији аутори су сматрали да је веома тешко одговорити на питање да ли је „Мардукова жена“ представљала храмовску девицу или храмовску проститутку, иако су сматрали да има индиција да је њихов статус био ближи статусу храмовских простшуки јер су се у храмовима бога Мардука развијали и различити ласцивни култови. 86 Но, чак и ако оставимо по страни претходно изнету дилему о томе да ли је храмовска простшуција уопште постојала, све то још }'век не разрешава дилему да ли су Мардукове свештенице могле једнострано да располажу заоставштином. Ипак, независно од тога да ли су учествовале у ритуалу „светог брака“ или неком сличном ритуалу, то су свакако биле жене високог порекла, чији су друштвени статус и улога при храмовима, а посебно у храму врховног вавилонског божанства, Мардука, високо вредновани, те је и њихов правни статус било потребно нарочито истаћи.

5. АНАЛИЗА ЧЛАНА 182 ХАМУРАБИЈЕВОГ ЗАХОНИКА

Иако старији законодавци начелно нису имали способност апстрактног формулисања правних норми, већ су спорна питања регулисали казуистички, везујући их за конкретне примере и догађаје, што Вајс назива „законитошћу постепене апстракције“, 87 чини се да је у чл. 182 Хамурабијевог законика ипак реч о нечему другом.

Пре свега, превасходни циљ целине одредаба Хамурабијевог законика, од чл. 178 до чл. 182, није да регулише имовинскоправна питања еп general , већ да уреди издржавање четири различите групе жена. Очигледно је реч о женама које спадају у круг храмовских посвећеница званих kedese, које су могле да се удају, али не и да имају децу, што проистиче из два аргумента ex silentio. Најпре, да није тако, не би било потребе за нормирањем тих пет чланова по-

запечаћеном исправом даривао муж за случај смрти, док се у другом делу одредбе потенцира њена улога поклонодавца у поклону за случај смрги у корист најмилијег детета. Исто тако, у чл. 151 и 152 се прави разлика у одговорности супружника као дужника, зависно од тога да ли је дуг настао пре или након ступања у брак човека и жене.

85 А. Курт, 113.

86 Ј. Oberski, 18-20.

87 Albert Vajs, „Neke specificne zakonitosti u istorijskom razvoju prava“, Zbornik radova izpravne istorijeposvecenAlbertu Vajsu , Beograd 1966, 17-18.

141

Милош Станковић (стр. 124-152)