Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

истраживања показала да, уз све нужне апроксимациЈе, нудуну и поклон за случај смрти у вавилонском праву могу да се третирају као клице уговорног наслеђивања, 91 али се онда овлашћење из чл. 179 законика „да (она) свој иметак може дати коме год зажели“ свакако не би могло тумачити као корен једностраног располагања заоставштином, односно као зачетак тестамента.

Друга могућност, предвиђена чл. 180-182 Хамурабијевог законика, представља решење за случајеве у којима отац није пре своје смрти доделио мираз својој ћерки - великој посвећеници, посвећеници, секрету-жени, кулмаситу или великој посвећеници бога Мардука у граду Вавилону, која, за разлику од ситуација нормираних у чл. 178-179, живи у храму. 92 Но, и овде треба разликовати две даље могућности.

Према првој, регуаисаној у чл. 180 Законика, очева ћерка, која је велика посвећеница или секрету-жена, 93 послата у манастир као свештеница или монахиња (isippat gdgwri) или у краљевску палату ( zikrum ), односно велика посвећеница, посвећеница или кулмаситу, тј. свештеница која није стално боравила у манастиру ( kadis turn или zermasitum), сагласно чл. 181, издржавала се само од плодова са вредности њеног наследног дела који је био једнак делу њене браће (чл. 180), односно износио је 1/3 очевине (чл. 181), 94 али се после

91 М. Станковић (2015 a), 17-20.

92 Ho, како таква посвећеница тим пре није у стању да самостално обрађујући поље себе издржава, то у пошеду обезбеђивања њених средстава за живот важе исте могућности као за ћерку која као посвећеница не живи у храму, што је регуаисано чл. 178 Хамурабијевог законика. - Р. Cruveilhier, 181-182.

93 Истраживачи су, проучавајући неоасирске изворе, сазнали веома мало о секрету-женама и њиховом тачном статусу, правима и обавезама. Познато је да су живеле у оквиру палата, где су имале своја следовања вина и хране и где су биле под надзором rab isati. Могле су да учествују у правним пословима (нпр. сачувани су извори у којима купују људе или непокретности), а најчешће се помињу као део ратног плена асирских краљева, заједно са другим особљем које је живело у палатама, али није познато у којој мери су одржавале контакт са осталим особљем крје је живело у палатама. Могуће је да су оне биле нека врста „секундарних жена краљева“, што проистиче и из чињенице да су имале следовања вина, које је као луксузни производ било доступно само лицима вишег друштвеног статуса. Међутим, исто тако је извесно да се њихов sekretu статус могао мењати током живота. - S. Терро, 73-82. Изгледа да је у средњеасирском периоду постојала хијерархија између жена које су живеле у палати, за коју неки аутори користе и појам „харема“. На врху лествице се налазила краљица мајка, а затам су следиле жене краљевског порекла и статуса (assat sarri), ,даме у палатама“ ( sinnisdti sa ekallim), жене нижег ранга и слушкиње. - Sophie Lafont, „Middle Assyrian Period“, A History of Ancient Near Eastern Law I (ed. Raymond Westbrook), Brill, Leiden - Boston 2003, 535.

94 Мањи део који припада посвећеницама из чл. 181 у односу на део који им припада по чл. 180 Хамурабијевог законика, старији аутори објашњавају њиховим нижим друштвеним статусом, односно тиме што је у чл. 181 реч о храмовским проститукама. - Р. Cruveilhier, 183.

143

Милош Станковић (стр. 124-152)