Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Полазећи од тог концепта, од држава потписница захтева се да у своје законодавство унесу одредбе којима би се инкриминисало умишљајно нелегално одстрањивање органа, са живих или умрлих лица. Нелегално је свако одстрањивање органа без пуноважног пристанка или уз нуђење односно примање финансијске или неке друге користи. Такође, унета је и општа одредба по којој је нелегално одстрањивање органа оно које се врши ван нормативног оквира националног система трансплантације или је у супротности са основним принципима националних закона и правила о трансплантацији. Међутим, та одредба је за државе потписнице факултативног карактера („Each Part}' shall consider... “), што практично значи да не морају инкриминисати такву делатност. 59

Следеће одредбе Конвенције захтевају да се, у националним законодавствима, инкриминишу употреба нелегално одстрањених органа, затим трансплантација органа супротно националним прописима о систему трансплантације 60 , потом проналажење донатора и примаоца органа уз нуђење или давање финансијске надокнаде и на крају припрема, очување, складиштење, транспорт, пребацивање, пријем, увоз и извоз нелегално одстрањених људских органа. На тај начин поље инкриминације знатно је проширено, а само је одстрањивање органа посебно инкриминисано у односу на употребу нелегално одстрањеног органа.

Посебно је значајно што се захтева и инкриминисање коруптивних радњи попут обећавања, нуђења, давања, захтевања и примања било какве користи за медицинско особље и службенике, државне службенике и службенике који руководе или раде у приватном сектору, који предузимају или омогућавају (олакшавају) радње нелегалног одстрањивања или имплантације органа. Такво решење је мотивисано потребом да се инкриминацијом обухвати учешће што већег броја актера те криминалне делатности, а посебно да наизшед споредне улоге појединих актера не остану ван домашаја кривич-

и способност развоја физиолошких функција са значајним нивоом аутономије. Дефиниција појма „људски орган“ преузета је из Директиве Европског парламента и Савета ЕУ о стандардима квалитета и безбедности људских органа намењених трансЈшантадији (Directive 2010/53/EU of the European Parliament and of the Council of 7 July 2010 on standards of quality and safety of human organs intended for transplantation, OJL 207/14, 6. 8. 2010). Вид. Explanatory Report to the Council of Europe Convention against Trafficking in Human Organs, 4, http://www.coe.int/en/web/conventions/ search- оп-treaties/ -/conventions/treaty!'2l6, 16. август 2016.

59 Међу државама потписницима постоје знатае разлике у погледу норматавног регулисања система трансплантације органа, па се није могао постаћи договор о обавезности проглашавања кривичним делом сваког понашања које није у складу или којим се крши национални нормативни систем трансплантације. - Ibid., 7.

60 Та одредба је, такође, факултативног карактера за државе потписнице. Образложење је исто као у претходној фусноти.

87

Божидар Бановић (стр. 70-97)