Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ноправне реакције. Током расправе о нацтру Конвенције остала су подељена мишљења о томе да ли инкриминацијама обухватити и даваоца и примаоца органа, па је закључено да то питање свака држава потписница реши својим законодавством. 61

На крају, Конвецијом се захтева инкриминисање и подстрекавања, помагања и покушаја било ког кривичног дела установљеног у складу са одредбама конвенције.

Материјалне кривичноправне одредбе конвенције предвиђају и установљавање одговорности правних лица и њихових представника. Конвенција захтева прописивање ефикасних, пропорционалних и одвраћајућих санкција, посебно казне затвора не мање од оне која омогућава екстрадицију, а за правна лица новчане казне и мере трајне или привремене забране обављања делатности правног лица, стављања под судски надзор и на крају престанак правног лица. Од држава потписница захтева се и прописивање привременог и трајног одузимања користи прибављене било којим кривичним делом установљеним на основу Конвенције, али и мера привременог или трајног затварања установа коришћених за вршење поменутих кривичних дела, односно привремене или трајне забране учиниоцу обављања професионалне делатности која је била у вези са вршењем било којег од поменутих кривичних дела.

Интересантно је да Конвенција таксативно набраја околности које би, приликом одмеравања санкције, требало квалификовати као отежавајуће, под условом да нису већ предвиђене као елементи бића кривичног дела, и то; проузроковање смрти или озбиљног оштећења физичког или менталног здравља жртве; извршење дела злоупотребом положаја; извршење дела у оквиру криминалне организације; ранија осуђиваност учиниоца за кривнгчна дела установљена на основу Конвенције; извршење дела против детета или било којег другог нарочито рањивог лица.

Кривичнопроцесне одредбе Конвенције односе се на захтев за ефикасно гоњење, по службеној дужности, кривичних дела установљених на основу Конвенције, уз примену свих облика међународне кривичноправне сарадње, до екстрадиције. Посебно је значајно решење којим се предвиђа да држава која прими захтев за неки од облика међународне сарадње, па и за екстрадицију, од друге државе са којом нема закључен спораз}'м о таквој сарадњи, може, у вези са кривичним делима установљеним на основу Конвеиције, у складу са својим обавезама према међународном праву, користити Конвенцију као правни основ за сарадњу (екстрадицију).

Конвенција прилично екстензивно регугсише материју заштите и помоћи жртвама трговине органима, као и њиховог положаја

61 Ibid., 5.

88

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017