Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

у кривичном поступку, а посебно и заштиту сведока (чл. 18-20). Међутим, упркос бројним критикама, и даље је задржана концепција да се Конвенцијом не дефинише ко се може сматрати жртвом већ је то препуштено државама потписницама.

На крају, Конвенцијом је предвиђено и предузимање адекватних мера превенције на националном и међународном нивоу (чл. 21-22), чија је суштина успостављање транспарентног и правичног националног система трансплантације, уз једнака права свих пацијената, те прикупљање, анализа и размена информација између релевантних субјеката о активностима за које постоји сумња или је доказано да представљају кривична дела у складу са Конвенцијом.

3.3. Трговина органима у домаћем законодавству

Анализом домаћег нормативног оквира може се закључити да и у нашем законодавству постоји паралелизам у нормативном третману тршвине органима, односно да се трговина органима третира у Кривичном законику као облик експлоатације у оквиру инкриминације тршвине људима 62 , али идасе од 2009. године трговина органима (ткивима и ћелијама) забрањује и инкриминише у посебним законима који регулишу проблематику трансплантације људских органа (ткива, ћелија).

Кривичним закоником из 2005. године 63 трговина људима инкриминисана је у групи кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, а формулација којом се дефинише експлоатација у сврху трговине органима гласи: „ради одузимања органа или дела тела“. Таква формулација је остала до сада, а измене Кривичног законика из 2009. године, које су пратиле међународне стаидарде, тицале су се проширења бића тог дела (пристанак лица на експлоатацију не искључује противправност), пооштравања казни и додавања нових облика тог кривичног дела. За трговину органима посебан значај имају новоуведени квалификовани облици који се тичу искоришћавања положаја жртве трговине људима јер се тиме знатно шири круг могућих извршилаца на лица која учествују у процесу нелегалног одузимања или одстрањивања органа и њихове трансплантације, како је то утврђено бројним међународним документима. 64

62 Та инкриминациј а уведена је у кривично законодавство 2003. године Законом о изменама и допунама Кривичног закона Србије (чл. 111.6), Службени гласник PC , бр. 39/03. Занимљиво је да се као један од облшса експлоатадије не спомиње одузимање људских органа већ „одузимање дела тела за пресађивање“, дакле наведена је сврха одузимања дела тела, што је у каснијим текстовима изостало.

63 Кривични законик Републике Србије - КЗРС, Службени гласник PC, бр. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014.

64 „Ко зна или је могао знати да је лице жртва трговине људима, па искористи њен положај или другоме омогући искоршпћавање њеног положаја ради

89

Божидар Бановић (стр. 70-97)