Arhiv UNS — Crkveni listovi

Пастирски глас Лист ѕа верско-моралну обнову Шумадије

ДАН ПОБЕДЕ

Сваке године, прва недеља Часног поста носи назив Недеље Православља. Тога дана црква слави успомену на своју победу над иконоборачком јереси. Данас је тај дан посвећен успомени многобројних победа црквених. Данас је Недеља Православља дан опште црквене славе и опште победе црквене. Дан триумфа, дан смотре, дан нове обавезе. Овај дан обавезује нас да старим победама придодамо и нове, да победама предака Иј! отаца наших додамо наше. Свештенство Архијерејскјог намесништва крагујевачког издаје овај лист тим поводом.

ТРЕЋА МОЛИТВА на језеру

Николај, епископ жички

ИМА ЛИ ДАНА иза твојих леђа, човече, које би желео да ти се поврате ? Сви су те ТгрШЈлачили Ш и bcтајали иза тебе као паучина. Као мед дочекивали су те, као смрад испраћао си их. Сви су препуни обмане и греха. Гле, све баре под месечином личе на огледала. И сви дани, обасјани твојим лакоумом, личе на огледала. Но кад си корачао с једног дана на други, лажна огледала су се разбијала као танак лед, и ти си гацао по влази и блату. Може ли дан, коме су јутро и вече капије, бити дан? Господе светлоносни, за једним даном чезне моја душа, растрзана обманама: за даном без капија, из кога је потонула у смену сени. За даном Твојим, што називах даном својим, кад бејах једно с Тобом. Има ли среће, човече, иза твојих леђа, коју би желео да се поврати ? Од два залогаја исте сласти други је отужнији. Од јучошње среће, изнете на данашњу трпезу, ти окрећеш главу с досадом. Дати су ти само тренутци среће, да те ожалосте сећањем на праву срећу у недрима неизменљиво Срећнога, и векови несреће, да те пробуде из буновне самсаре обмана. Господе, Господе, једина срећо моја, спремаш ли конак за угруваног паломника Твога? Господе, младости мојанестарива, у Теби ће се окупати очи моје и засјати сјајем надсунчаним. Сузе праведника Ти брижљиво збираш, и њима светове подмлађујеш.

Пред новим задацима и дужностима

t Варнава, Патријарх Српски

(Из књиге „Српска Гравославна Црква у прошлости и садашљости")

Задатак, који лежи пред нама, није лак. Наша Црква, нарочито у материјалнон погледу, не налази се у завидком положају. Тежак и дуготрајан рат оставио је пустоиа у целом свету и у свима земљама, па није по-

ттедго на нас. Под тергтом тешких потреса a послератних послгдица страдала је u наша света Црква. Огромна њена богаства данас су само бајка. Велики поседи су опљачкани или одузети, имања запуттена за данас непроизводна, фондозл ратним зајмовима исцрпени, манастири презадужени, црквена добра зангмарена п непродуктивна постала. Треба врло много труда и

воље иудружших напора свих црквених и црквенонародних фактора да се матери Јално стање наше Цркве изведе из хаоса, да се постепено санира и да се на здраву и солидну основу постави. Али, jom много већи и

значајнијп је задатак , која пред нама стоја у чисто верском и моралном погледу. Ми смо видели , како је наша света православна вера кроз столећа тешшх борби прошла, одолевши свима искушењима и насртајима иновераца, католика и унијата, и остала непоколебана, чиста и светла. Лропаганда у току векова успела je да само мали број најсгабије заштићених отргне и

заведе, па и oeu се ćđd* под благотворним дејством слободе, враћају у крило ceoje прадедовске eepe и Цркве. Ми не вршимо никакву пропаганду у томе правцу, али света врата наше првославне eepe отворена су и сваки, кога са-

вест, удеђење и срце вуче у њено наручје, нека је добро douiao ! Наша света Црква била је одувек храм љубави и према своме стаду и према нашој браћи по крви, ма којој вероисповести она припадала, као и према свима људима, који живе на нашој згмља, следујући Божјим законима. Али, ми смо и данас, као и у ранијим временима, са свих страна окружени умиш-

љеном пропагандом друге вероисповести, која распро стире своје гране и тамо, где никад никога није имала. Ма немамо ништа против тога, да сваки истиче начела своје вере на допуштене начине. И ми смо у небројено прилика пружили доказа своје верске трпељивости и обзира према другим црквама. Али, желимо ća подвучемо и данас на овоме месту, да сваки верски покрет треба да има одређене и допуштене мере u да се нреће у границама добрих међусобних верских односа, Mti у томе погледу тражимо само једнакост и узајамност. Границе наше Цркве освештане су историјом, и ми преко њих у ширењу начела своје свете вере не пре~Лo. 4 '7O /ј р * такође допустати, да се у домене чистога православља задире, и зато је једна од великих дужности, које управу Српске Цркве очекују, да буде будан чувар наше свете вере, да бди против штетнога дејства сваке пропаганде, ма с које сшране она долазила, и против сваке акције, која би ишла за тим, да права наше свете Цркве и свете вере окрњи или омаловажи, свесно или несвесно. У томе правцу и на томе пољу Цоква очекује врло много од сарадње својих верних синова. Не мањи задатак стоји пред нама у моралном погледу. Велики рат изврнуо је све вредности и изазвао дубоке моралне поремећаје. Поред тешке материјалне, човечанство преживљује и дубоку моралну кризу. У свирепим грозотама рата људи су изгубили високе ет.ичке квалитете, и морални хаос, у коме се данас свет налази, дио је неминовна последица тога. To је нашло одјека иу верском животу народа. Бољшевичко безверје и безочно рушење вере и цркве у Русији, религиозна лутања у Немачкој, развитак неморалнога сектанства, страховити пораст криминала, сабласти корупције скоро у

Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београцско-карловачки и Патријарх српски ВАРН А В А

' Крагујевац, 21 марта 1937 године ] Број 1 I Година I [ „Пастирски Глас“ излази повремено према потреби. ► Поједини број стаје 1 динар. Уредили : Властимир Томић, ’ Милан Сретеновић, свештеници. ’ Уредништво и администрација : Нова црква, Крагујевац.