Arhiv UNS — Crkveni listovi

стићи на мету. Зато буди стрпљив и не очајавај! Служећи његовом идеалу полуписмени галилејски рибари успели су да подрију велико римско царство и да га занавек уклоне са карте земљине. А то није, брате, ваљда мала ствар. Христос је први раскинуо ланце са људи, које су злогласни цезари римски као стоку улицама продавали. Он је први скренуо пажњу и указао на достојанство човека. То је једина победа, која још' није оспорена. То је једина револуција, у историји света, која је успела. Све друге налазиле су се, а и данас се налазе, у искушењу да посгану пленом контра - револуција. Па докле о нда, у крв и огањ, у пламен и пакао ? Мислиш ли на малу и невину децу твоју, која he прва у томе земаљском паклу изгорети ? Зато не тражи другог пу та и друге стазе, кад имаш једну прокрчену, утабану и осветљену највећим Светиоником Света. Не тражи другу теорију и другу науку до простог Јеванђеља Христовог. Не иди никуд преко граница своје зе мље и свога народа, и не примај ништа што није животом и искуством потврђено као тачно и истинито. Примио си хришћанство преко дедова и прадедова твојих, а данас ти саветујем да примиш и мето де његове. Немој нипошто у зети једно а друго оставити, јер једно без другог не иде. У борби против недаћа др>ш-

твених, хришћанство и данас има своју методу и свој принцип. Оно не руши, него зида; оно се не намеће, него осваја. И зато ти изгледа да је исувише споро. Апи, зар нису сви велики освојачи у историји освајачи који трајно освајају били спори? Желиш ли да што пре дође до победе добра над злом, правде над неправдом, истине над неистином, светлости над мраком, јунаштва над кукавичлуком, онда још данас учини први корак ка Христу, да у тој борби не будеш сам, Сети се да је Христос казао : „ко није са Мном, против Мене је, а ко је против Мене, он је против Онога, који ме јс послао.“ Моји и твоји претци били су увек уз Христа : у слободи као и данима ропства. Уз кога ћеш ти данас? Уз Христа, или про тив Христа ? Одлучи се и определи се. Немој тапкати у месту. Ако приђеш Христу, Он ће имати једног противника мање, али he зато добро и правдз, истина и поштење, имати једног борца више. Христова победа, а са њом и победа нашег Св. Православља може доћи само кроз мене и тебе. А његова победа то је у исго време и моја и твоја по беда. Зато остани чврст у вери својој и стој уз Христа а пре свега покај се и исповеди се !

Властимир Томић, свештеник

ПРАВОСЛАВЉЕ И МИЛОСРЂЕ

Милосрђе је нераздвојно спојено са православљем. Ко мисли да је православан а кема у себи милосрђа, себе вара. Ми лосрђе обично своде на пружање злехуде материјалне помоћи. Зато многи мисле да су својим метеријалним сретстви ма купили стварност-милосрђе. Обмана је овде очигледна. За свет, наравно, ово је стварност, јер свет гледа спољашност. Милосрђе се не састоји само у материјалним жртвама, него и у духовнсм пожртвовању. Није доста дати динар, пет, сто или хиљаду, него треба бити милостив и према духовној страни човека. На делу се мора показати милосрђе телесно и милосрђе духовно. А ово двоје су код нас, ма да смо православни, на жалост, за сада одељено једно од другог, не напредују упоредо. Напредује, до некле и споро, милосрђе телесно. Но побуда за његово напредовање није православна већ туђинска. Људи мало прилажу ради Бога и ближњега а више, или све, ради себе. Милостива мајка, Православна црква, гледа све то и жао јој је. Зато, ево је, она се појављује. Њ е н матерински глас се чује. Она зове децу своју. Жели да их сабере под своје окриље као кокош пилиhe своје. Напрегла је своју снагу и троши је са љубављу. Ево где почиње од најслабије деце своје. Сиротиња је њен први штићеник. Сиротиња гладна и жедна и телом и душом. Сиротиња у коју су се спустили сви носиоци отрова па је маме као на удицу. Она својим материнским гласом зове и оне који је радо слушају, и оне што је нерадо слушају, као и оне што је не слушају и пита их; Децо моја, има ли за вас нешто боље од онога што вам је оставио Онај што'није имао „где главе склонити" ? Може ли вам шта добро пружити

Маркс, инспиратор крвопролића ; Љњин и Стаљин, крвопије народа и њима подобни ? Заиста не. Јер су то они што су народ навели на танак лед па га оставили да тоне. И док народ тоне у својој сопственој крви, трули у неморалу и пада до најнижега степена, дотле се њима посвећују градови и по крајине, подижу се споменици или певају славопојке, против чега су се они баш борили док се нису на леђа народу попели. А шта је радио Онај у чије име вас св. црква позива? Ставио вам на расположење целог себе, своје тело и своју крв. Не само да нико не погибе због Њега него сам би убијен да спасе цео род људски. Па коме ћете, онда, ићи ?!... Други њен штићеник јесте сваки изгубљени човек, свака стота овца, заблудели син ; сваки који се клања своме богатству и робује пороцима, саблажњујући гладне и жедне; сваки који је запловио у смртоносне таласе ма каквог интернационализма и материјализма, којима је корен у богоборству а крај у смрти човечанства; сваки који неупутно живи. За све те изгладнеле синове има хране у дому родитељском. За сваког има и нова хаљина, и прстен части и богата трпеза. И њих све црква зове својим материнским гласом и обавештава их : да је њена соцајална акцаја на помолу. Са првим зрацима пролећа она почиње једну нову организацију своје верне деце. Та нова организација бори се за то да сваки човек осети да је у средини браће своје; да сваки ко жели рада рада и добије; да сваки за свој рад заслужену награду добије; да сваки добар посленик сазна и увери се на делу да је „посленикдостојан плате своје"; да сваки

невољник буде заштићен од злонамерног експлоатисања свих непријатеља Бога и човека. Зато она и у срцу Шумадије приступа извођењу још једне важне тачке свога великог програма, организовању Верско - добротворног старатељства при овдашњим црквама. На овај начин црква жели да се у живот поврати све оно што је било нераздвојно одцркве у њеним првим данима, и што је неразовојно од истинског православља. Хоће да врати у живот ону милосрдну делатност којом се одликовала прва јерусалимска црквена општи на. Хоће да богати и моћни сазнаду да све што имају од Бога имају и да ће Богу за то рачуне положити. Хоће да православни Срби схвате своју дужност, од првог до последњег човека, и да међу децом Божијом и лецом св. Саве, овлада она искрена љубав која је међу хришћанима владала у време св. апостола, па да сва ки добровољно приложи од сувишка свога на заједничку трпезу љубави. Мора се дока зати да се социјална правда неможе завести неправдом, проливањем крви и отимачином, нити угушивањем слободе, него да се она може завести и у живот спровести само путем преображења човека, путем развијања до максимума нове слободе у побожности, у ми лосрђу, у правосчављу. Зато нека од данас за вечна време на прва недеља поста, која се зове Недеља православља., буде дан обзнане, активирања свих добронамерних снага у крилу Православне цркве на шега места и околине; нека Православни Шумадинци по могну ову акцију цркве и нека се на тај начин покаже да је Светбсавска црква један живи организам, који функционише за добро и преображај свога народа. Ниједна организација код нас нема тако велики број својих чланова као Светосавска црква. Нека сваки члан приложи лепту сиротињском фонду при својој цркви и многа ће суза бити црква ће моћи да покаже своје милосрђе не једноетрано већ свестрано, у духовном и телегном жквоту људи. А то је у времену ове потиштености једини пут да сви људи осете да неко над њима бди дању и ноћу Бог на небу а црква на земљи.

Милан Сретеноврћ, свештеник.

Црква и данашња млађа генерација

Срећом, није истина, да се црква држи још искључиво инерцијом старијих генерација. Срећом, није оправдано тврђење, да млађе генерације сасвим веђ кидају везе са црквом. Било би монструозно, да црквени идеалистички поглед на свет не нађе одјека у грудима оних генерација, које су општепознате по својој чистоти, невиности и по своме идеалистичком заносу. Док је омладина одиста омладина, т.ј. док иије искварена, док је далеко од мрзовоље и злобе старачке, она има најприроднијега пријатеља у цркви,’она га и налази једино у цркви, у Христу Господу. Веле: омладина је бунтовна. Добро, бунтовна је ; али зашто ? Пре свега, јер је чиста, па и сувише снажно осеђа све многобројне ругобе и страхоте овога света; затим, јер има плаху, младалачку крв. Бунтовништво је морални протест против једне стварности, која је иеморална. Бунтовништво је засновано на моралној платформи, и то на таквој, с које се све постојеђе и дотадашње процењује песимистички а све будуће и пројектовано конструише оптимистички. Црква овде пружа омладини руку, И црква посматра све са моралне

платформе. То је почетна тачка, на којој инсистирају подједнако и црква и иеискварена омладина. Затим, и црква такође даје оправдање, најдубље оправдање, за једну песимистичку процену свих људских и земаљских постигнућа. Њен песимизам иде даље: он тврди, да је сама човекова природа зла и да је треба преобразити. Зар се на овој тачки неће сусрести и разумети неискварена омладина са мајком црквом ? Најзад, остати при песимистичкој процени, и мислити да је тиме ствар свршена, значило би исто што и учинити злочин према човеку и целом роду људском, значило би и увреду Творцу човекову. Сазнати грешност и слабост човекову и зло историјскога живљења а не покушати мењати човека и, с њим, историју значило би исто што и предати се својевољно пакленим и безизлазним мукама. Но хришћанин није без наде. Црква зна, да је Божја победа крајња победа. Победа је на страни Најмоћнијег, на страни Небеског Извора свакога добра, сваке лепоте, свакога мира, сваке истине, сваке правде и милости и љубави и наде. Црква има свој оптимизам. И нико нема тако снажан и тако оправдан и тако дубок оптимизам као црква. ТБен је оптимизам : Спаситељ, Победител, смрти, непогрешиви Пут, једина Истина и прави Живот. И индивидуално и историјски : пре појаве Спаситеља једино је могућ песимизам ; после појаве Спаситеља једино је оправдан оптимизам. Сваки је човек грешаи. И историја је пуна зала. То је песимистичка процена. Али то је и верна процена стварности. Но, ја се могу препородити и постати нови човек. И људска историја може постати друкчија, светлија. То је оптимистичко уверење, то је нада, то је вера, то је пројект. Зар не приступити остварењу пројекта ? Зар не умножити радост живота ? На ова питања црква одговара потврдно. И неискварена омладина понавља одговор цркве. Није истина, да се црква држи још искључиво инерцијом старијих генерација. Нити је оправдаио тврћење, да млаће генерације већ сасвим кидају везе са црквом. Црква је највећи пријатељ омладине. И неискварена омладина је искрено привржена цркви. Ево скорашњег случаја, који ће потврдити ово. У овоме Траду је пре краћег времена свечано сахрањен један младић. Његово је име: Велимир Поповић. Ближи податак: дипломирани правник. Овај идеални младић је био секретар крагујевачког братства Православне Народне Хришћанске Заједнице неколико година, из чисте љубави за дело цркве. Од шест говора, колико је одржаио на његовом погребу, доносимо један, претпоследњи, но свакако најкарактеристичнији. То је реч оиет једног омчадих* ЧаЦ и то подвлачимо —студента медицине, г. Јеремије Павловића. Доносимо ову реч не само ради отмене срочености њене, него, нарочито, ради духа који је њу испунио и надахнуо, духа црквеие науке. Како је диван призор, кад омладина стане под Христово окриље! Тада настаје велика радост на небесима и благослов силази на земљу. * Драги наш Вељо, вест, неочекивана као гром, но страшнија од њега, погодила је нас, твоје другове. Мрачан је јучерашњи дан у нашем сећању, јер сазнадосмо, да је твоје велико, напаћено срце престало да куца, да нас је твоја племенита душа напустила за овај тренутак, што ra зову земаљски живот и преселила се у вечност. Је ли то могуће, питали смо се поражени. Но ево стварности и ми смо збуњени. Ко то беше, питали су они који су те слабо познавали, јер твоја хришћанска скромност није дала, да се ■ пред светом открије велико богаство твоје душе. Истина је, свет не познаје оне, који су велики срцем и душом, свет зиа само за оне, који су силни материјалним богаством. Ко је био наш друг Веља, одговор није дуг: он је био богати сиромашак, он је био слуга Христов. Може човек да живи 100 година, али ако му је живот сиромашан делима, светлим и узвишеним, узалуд му све живљење. Може човек да живи само 25 година, па ако му је живот богат делима, светлим и узвишеним, његов ■ је живот уродио плодом. Наш друг Веља био је богати сиромашак, богат великим и племенитим делима, које свет није могао да : види, али које види, поред његове : добре мајке, још и Онај, Вечни и ■ Истинити, у чијој су књизи живота - записана та дела. А ко је записан у књигу живота, . тај има живот вечни. : То добро зна његова племенита

мајка, и нека би јој то била дубока утеха у овом часу привременог растанка. Да, тежак је растанак на земљи, али је зато бескрајно срећан састанак у вечном животу и за вечност. Јер живот је тренутак и исти свршетак све очекује, а дела, у Христу учињена, удостојавају нас Његовс љубави и живота у Њему. Вељу знам још из основне школе. У гимназији смо провели последње две године. За време студија дружили смо се често. И увек је био исти: ведар, и ако су ra притискивале патње; истрајан, ма да је свуда сретао препреке; искрен, и ако су га неискрени вребали. Милостив, ма да су према њему људи били немилостиви. Пун наде у бољу будућност друштва, он је веровао у прави, дубоки препород друштва, ка социјалној правди и истинској једнакости. Пун вере у Бога, он је светлио у мраку непознавања Бога и живота. Пун хришћанске љубави према ближњима и својима, он је био оличење доброг. Ето, какав је био он, наш Веља. Ето слике једног искреног хришћанина. Његово чисто срце Христос је рекао: Блажени чистога срца, јер ће Бога видети његово чисто срце нека буде жива успомена пред очима нашим, да нас бодри, да и ми такви будемо. У том је срцу горео пламен љубави и истрајности, чистих осећања и стремљења. Ои је прошао кроз живот носећи свој крст, без протеста и жалби, идући за Христом, коме је служио. За то се сада обистињују речи Христове : Ко мени служи, нека иде за мном и где сам ја онде ће бити и слуга мој. Наш добри друг Веља је код Христа, а то значи : Постигнут циљ живота.

Драгослав Величковић свештеник.

ПРОГРАМ

прославе Недеље Православља 8-21 марта 1937 I У обе цркве служи се света литургија са беседом. У Старој цркви проповеда о, Драгослав Величковић. У Новој цркви пр@поведа о. Милуи Јовановић. II ДУХОВНИ КОНЦЕРАТ Почиње тачно у 8 часова у вече у сали Соколског Дома. 1. Ст. Мокрањац: Тропар Св. Сави пева хор Народне Хришћанске Заједнице. 2. Црква исоцијално (економско и радничко) питање предавање г. Милоша Паренте, ректора у пензији из Београда. 3. Боргњански: Блажени људије пева хор Народне Хришћанске Заједнице. 4. Бортњански : Под Твоју милост пева хор Жевске учитељске школе. 5. Варламов: Да исправитсја пева хор Жен. уч. школе. 6. Е. О. Николај: Кнез Растко и свет колективна рецитација, изводе ученици-це Мушке и Женске гимназије. 7. Бортњански: Кољ славен пева хор Женске гимназије. 8. Е. О. Николај: Највиша планина рецитује г-ђа Драгиња Бошковић. 9. Ведељ: Ирмоси на Васкрс пева хор Народне Хришћанске Заједнице. 10. * * * Хвалите имја Господње - пева свештенички терцет. 11. Е. О. Николај : Стота овца колективна рецитација. 12. Б. Клајн; Господу своме пева хор Народне Хришћанске Заједнице. „Пастирски глас“ се продаје у корист црквеног добротворног фонда за потпомагање сиротиње. Читајте „Мисиоиар 11 и „Маии Мисионар"' најбоље, најраспрострањеније и најјевтиније народне верске листове, који се издају у Крагујевцу, Светосавска улица број 6.

4

Штампарија „Правосл. НароднеХришћан. Заједнице" КрагуЈевац

ПАСТИРСКИ ГЛАС