Arhiv UNS — Kultura
цати, да су ее непријатељн морали повући мало натраг. Тек што су они мало града измакли, али Циганкма нестане барута, за тим попне се један од њмх на градсхе бедеме и почне викати на непријатеље: Сретни сте ви, што сад тако лепо иобећи можете, али само да ми још барута имамо зналк би ви шта је пис! Кад су непријатељи то чули, да онн у граду немају више ни труна барута, они се поврате онда катраг и на јуриш отму град, а све Цигане што су у њему нашли редом исеку и потлаче. За спомен дакле како су Цигани у граду страдали свира се та жалосна нота „Нађ Ида“.
36. Служио један Циганин код некаквог господара, пак један пут оде он у крчму где се јако опије и кад је дошаб кући, он место да је лего у свој кревет и он легне у господарев, али тако, да је ноге окренуо тамо где је господарева глава била. Господар који је пре њега такођер мало наевиран кући дошао и заспао, тргне се јсдрјом иза сна, и кад осети да још неко поред њега у кревету лежи, продере се из свег грла колико је год игда могао : Циго I ходи брзо овамо, ево овде има један лопов ухвати га за косе избаци га на поље тако да одмах све кости изломи. Циганин се на то прене иза сна пак и он повиче: А гле, и код мене има |едан лопов, пак устаке и шчена свога господара за кмке и збаци доле са постеље, па га онда поче немилостиво газити. Кад се овај почне отимати и викати, по гласу позна Циганнн сад тек, да је то његов господар, ане какав страни лопов.
37. Некакав богат сељанин узме неколико надничара да му окопају кукурузе, међу којима беше и један Циганин, и који није био вичан послу, па му је тешко било радити, он |е више пазио кад ће суице изаћи па да се онда ужина ; јер |е добро знао да ће бити ваљушака са сиром за ужину. Тако копајући он непрестано је погледао у сунце и намигивао иа њега да што пре изађе. Други један од надничара примети ово, па почне иамигивати на сунце, да би ово што касније изашло само нека се Циганин мало наједи. Ио кад је Цига ово разумео шта он мнсли, рече му: Дај му, брате, мира, ако Бога знаш, немој га залудити; јер не само да не ће данас изаћи горе, него ее не ће спустити ни доле, пак шта ћемо онда ?
38. Некакав господар јашио је са својим слугом кроз једну шудгу. Тако јашећи дођу до једног дубоког и брзсг потока, сад господар повиче на свога слугу да јаши напред али се брзо Диго досети, пак се смешећи се одговори своме го-
16