Arhiv UNS — Kultura

POVREDE NA SJAJNOM POČETKU

Pozorišna Slovenija: tri povređene noge, jedan prst, Milena Zupančič kao Luda, Razbojnici u Celju, Samorog u Ljubljani, Kapital za osamnaest gledalaca

Iko ima faktora koji može zasigurno da poremeti redovan tok pozorišnog repertoara, poslednji će biti besparica. Nešto uspešnije se kotira slaba organizacija, ali, teško onom koga zadesi serija povreda. E, pa upravo se to isprečilo na putu inače sjajnog početka sezone pozorišta u Sloveniji. Gost ~od koga se očekivalo", Rade Šerbedžija, obeležio je svoje vatreno krštenje na slovenačkom jezičkom prostoru padom u orkestarsku rupu! Premijeru Kralja Lira, koga je kao koprodukciju t Drame SNG, Mestnog gledališča i Čankarjevog doma režirao Dušan Jovanović, Serbedžija je završio u gipsu. Kao da je nešto predosećao, reditelj mu je odredio alternaciju Lojzeta Rozmana, pa izvođenje ove predstave nije dovedeno u pitanje. Radko Polič je odigrao Lira o kome je godinama sanjao, a gledaoce je na noge digla Milena Zupančič, u ulozi Lude!

Povrede bez alternacije zadesile su i Mestno gledališče dve noge i jedan prst, doduše, izgubljen pred kraj prošle sezone... Ispod toga je, nadajmo se, crta. Iznad toga, dok se u Mariboru rezimira skor prošle sezone na Borštnikovim susretima, a Borštnikov prsten za životno delo dodeljuje Borisu Kavaci, počinje sezona pomoću štapa i kanapa umesto para. U Novoj Goricii je Janez Pipan upravo pobrao lovorike na premijeri Marinkovićeve Glorije. U Celju se igraju Šilerovi Razbojnici, u Trstu je Zarko Petan, na radost publike, režirao Hamleta u pikantnom sosu Alda Nikolaja, u Mariboru Tomaž Pandur sprema novi komad Nenada Prokića. Dragan Živadinov je ugasio svoj Kapital Bila je to predstava sa više dekora nego gledalaca, ali, kad se uništi dekor, nema ni gledalaca. Za predstavu Kapital Živadinov je „okupirao" halu Javnih skladišta u Ljubljani, uredio je tako da liči na svemirski brod, uneo 20 vešmašina i na svaku predstavu uvodio samo po 18 gledalaca. Uoči Borštnikovih susreta, objavio je kako ne želi da se takmiči, pa je znatiželjnicima ostalo samo da čekaju novi projekt nekadašnjeg brata Sestara Scipiona. Ali, ali... Drama SNG za to vreme izbacuje pravi adut. Strnišinog Sam’oroga režirala je Meta Hočevar. Glavnu ulogu poverila je Radku Poliču, a salve odobravanja kritici i gledaocima. Na opšte zadovoljstvo, Samo-i rog će držati primat, sve dok se ne pojavi ako se pojavi nešto još jače. Para nema, organizacija je sve klimavija, povrede sve češće, a sezonaj tek hvata zalet. ■

Majda Knap i

Padna slovenačkom: Rade Šerbedžija

KABARE BEOGRAD, A U TORONTU

Preduzeće za srpsku etničku kulturu i pozorište (zvanično: Srpsko narodno pozorište) u Torontu prvu premijeru izvelo u restoranu, a sledeču sprema na tri jezika—engleskom, francuskom i srpskom

Srpsko narodno pozorište u Torontu (Serbian Community Theatre) zvanično je osnovano početkom maja ove godine. Prva premijera izvedena je dva meseca kasnije 10. jula. Bio je to Kabare Beograd kolaž tekstova Mome Kapora, Milovana Vitezoviča, Bore Đorđevića, Miloša Crnjanskog... Uloge su tumačili Zoran Baletić (inače izvršni producent Pozorišta) i Ilija To-

mić, a muziku je napisao Dejan Badnjar. Predstava je pripremana dva meseca u poluprivatnom aranžmanu, i tek nedelju dana pred premijeru probe su održane u odabranom prostoru restoranu klupskog tipa, gde je Kabare Beograd izveden šest puta. Opremu i reklamu projekta obezbedio je vlasnik Srpskog kluba „Resava", a Srpsko narodno pozorište imalo je obavezu da svojim programom privuče publiku. Prihod od prodaje karata podeljen je (fifti-fifti) sa vlasnikom. Predstava je prikazivana u još dva kluba u Torontu, potom u Otavi, Montrealu i Čikagu. Polovinom novembra biće izvedena druga premijera Umetnost lepote scenski prikaz odabrane srpske Ijubavne poezije. Igraće se na tri jezika engleskom, francuskom i srpskom. Kako se projekat reaiizuje u saradnji sa Klubom srpske omladine pri Univerzitetu u Torontu, predstava će biti izvedena u univerzitetskom pozorištu. sss rpsko Narodno pozorište je ||||| kod kanadskih vlasti registrovano kao Preduzeće za srpsku , etničku kulturu i pozorište, ne|||| komercijalne orijentacije. Os-I||| lobođeno je, zbog toga, poreza i dažbina na dohodak. Stalnog ansarnbla nema, a o projektima odlučuju umetnički direkW tor, izvršni producent, pozorišni menadžer i konsultant za odnose sa štampom i javnošću. Činjenica da je rad pozorišta ograničen publikom koja se okuplja pri emigrantskim udruženjima i klubovima utiče na izbor tekstova i način inscenacije. Uglavnom je moguće pripremati male teatarske forme. U planu je da se formira nestalan ansambl koji bi činili volonteri; a potom, ako se poslovi razviju, bile bi uvedene mesečne plate za rukovodeći tim. | Na taj način neće, međutim, biti povređen status nekomercijalne ustanove etničkog karaktera, a biće moguće profesionalnije pripremanje predstava, planiranje obimnijih pozorišnih poduhvata, kao i iznajmljivanje stalnog scenskog prostora. Jedan od krajnjih ciljeva, jeste saradnja sa maticom, tačnije sa pozorištima iz Srbije i Jugoslavije. Namera je da se osnivanjem Srpskog narodnog pozorišta u Torontu uspostavi kontinuitet kulturnog života u dijaspori. Bilo je, doduše, pokušaja i ranije, sa manje ili više uspeha, ali su se trupe gasile sa prvim projektom. S obzirom na postojeće razlike u mišIjenju krugovima srpske emigracije u Kanadi, pozorište kao direktna, diktirana institucija može da odigra veliki značaj u povezivanju Srba u jedinstvenu zajednicu, bez obzira na političke stavove. I za kraj, u prvom štampanom programu za predstavu Kabare Beograd piše: ~Mi smo pozorište Srpske zajednice i stojimo na raspolaganju za Vaše predloge i saradnju". Poziv i daije važi. ■

Dr Aleksandar Dunđerovič

Aleksandar Dunđerović diplomirao je pozorišnu režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Miroslava Belovića 1989, magistrirao je 1990. na School of Drama, Universitg od Oklahoma, a doktorirao dve godine kasnije na Kennedg Western Unioersitg, Califomia. U međuoremenu, na Maloj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu postaoio je dramu Judžina O'Nila „čežnja pod brestovima". Umetnićki je direktor i osnivač Srpskog narodnog pozorišta u Torontu.

„OSMAN" U SUROVIM VREMENIMA

Kazališne vesti iz Zagreba: Mustafa Nadarević kao Džek Nikolson, Božidar Alić kao kelner, Gundulić o borbi za vlast, „slobodne Ijepotice" na većoj ceni od prvog glumca

ledna od zanimijivih, mada nerealizovanih, inicijativa hrvatskih glumaca okupljenih letos u Splitu (gde je, u okviru Splitskog Ijeta, izvedena premijera Šekspirovog Sna Ijetnje noći, bila je vezana za kolektivni odlazak u Dubrovnik, i to na dan kada su svake godine bivale otvarane Ljetnje igre. Namera glumaca nije bila da igraju predstave nego da se samo pojave u znak solidarnosti s gradom u kojem su ranijih godina učestvovali na Festivalu. Mustafa Nadarević u Zagrebu režira komad Let iznad kukavičjeg gnezda. Sam igra ulogu koja je svojevremeno na filmu proslavila Džeka Nikolsona. Partnerka mu je Anja Šovagović. Kad smo kod Anje Sovagović, zanimIjivo je citirati deo njenog nedavnog intervjua zagrebačkom „nacionalnom tjedniku" Globus, gde ona razmišlja o ulozi reditelja u savremenom kazalištu. ~Ma, ne treba ih (reditelje) baš smaknuti! JJ našem dosadašnjem kazališnom životu najveću moćimali su režiseri i kritičari. Kad se govori o jednoj predstavi, govori se isključivo o režiseru, a glumci dobiju dva ili tri retka na kraju. Vrijeme je da se to promijeni". U vreme intenzivnih priprema za premijeru Gundulićevog Osmana u Hrvatskom narodnom kazalištu nosilac naslovne role, Dragan Despot, u svom pozorištu zaradio je 30.000 hrvatskih dinara. U isto vreme vlasnik tek otvorenog iokaia Lukrecija a zapravo prvog hrvatskog peep show-a, gospodin Cvitković, poziva ~slobodne ijepotice da se za piaću od 120.000 HRD okušaju kao erotske piesačice u njegovu klubu" koji se, uzgred budi rečeno, nalazi na zagrebačkom autobuskom koiodvoru. Poznati zagrebački glumac Božidar Alić (kratko vreme igrao i kod Roberta Ćulija u internacionalnoj pozorišnoj ekipi u Milhajmu) napustio je profesiju i zaposlio se kao kelner u popularnoj prestoničkoj kafani Dragec. Pošto se već oprobao kao književnik, Alić je ovog puta rešio da maksimalno komercijalizuje svoj novi posao ~pa je počeo da objavljuje „Zapise jednog konobara naizust" u vfić pomenutorn Globusu, tjedniku koji je za kratko vreme osvojio hrvatsko tržište serijama tekstova koji su po pravilu izazivali poprilične Ikandale. Osim konobarskih političkih ! razmišljanja na temu aktuelnog stanja u bivšoj Jugoslaviji, ovi napisi ug-

10